Спремате се у Њемачку или већ тамо радите? Ради се на новом закону о странцима
Њемачка припрема нови закон који ће странцима олакшати добивање њемачког држављанства. Једна је то од мјера у склопу шире реформе усељеничке политике с циљем повећања укупне радне снаге.
Нацрт закона, који ће бити представљен Бундестагу у наредним мјесецима, омогућиће подношење захтјева за држављанство након пет година боравка у земљи, умјесто садашњих осам. Они који искажу жељу за брзом интеграцијом, напримјер ако науче њемачки језик, моћи ће предати пријаву већ након три године, пише тпортал.
Такође би се укинула забрана двојног држављанства за досељенике из земаља које нису чланице ЕУ-а, што значи да се имигранти више не би морали одрећи држављанства матичне земље. Тренутно само особе с пасошем ЕУ-а или оне чији је један родитељ из Њемачке имају право на држављанство.
Њемачка влада је крајем прошле године представила своју верзију “зелене карте”, а она олакшава квалификованим радницима улазак у земљу чак и ако немају претходну понуду неког њемачког послодавца. Но, морају испуњавати бар три од четири критерија. То су посједовање факултетске дипломе или стручне квалификације, радно искуство од најмање три године, знање језика или претходно боравиште у Њемачкој те да су млађи од 35 година. Најављена реформа је најопсежнија ревизија њемачких правила о добивању држављанства од 2000., када су дјеца имиграната у Њемачкој први пут аутоматски стекла услове за држављанство.
Коалицијска влада проводи низ социјално прогресивних политика у настојању да привуче 400.000 квалификованих страних радника сваке године како би се успоставила равнотежа између старења становништва и недостатка радне снаге. Њемачка је досегнула рекордан броја становника – 84,3 милиона у 2022. – потакнут снажним повећањем нето имиграције, чему су допринијеле и украјинске избјеглице. Унаточ томе, привреда се бори с недостатком радне снаге јер популација стари. Истраживање проведено у јануару показало је да више од половине њемачких компанија муку мучи с попуњавањем слободних радних мјеста због недостатка квалификованих радника.
Истовремено, Њемачка заостаје по стопама натурализације у односу на остале европске земље. У 2020. одобрено је 1,3 држављанства на 100 страних резидената док је просјек ЕУ-а 1,6. Страним радницима то отежава укључивање на тржиште рада. Процјењује се да 10 милиона људи – око 12 посто од 80 милиона становника земље – тренутно живи у земљи без њемачког пасоша, што значи да немају право гласа нити могућност запошљавања у одређеним државним службама.
Нови закон требао би се наћи у Бундестагу у надолазећим мјесецима с циљем да буде изгласан до љета 2023. године.
Н1
Нацрт закона, који ће бити представљен Бундестагу у наредним мјесецима, омогућиће подношење захтјева за држављанство након пет година боравка у земљи, умјесто садашњих осам. Они који искажу жељу за брзом интеграцијом, напримјер ако науче њемачки језик, моћи ће предати пријаву већ након три године, пише тпортал.
Такође би се укинула забрана двојног држављанства за досељенике из земаља које нису чланице ЕУ-а, што значи да се имигранти више не би морали одрећи држављанства матичне земље. Тренутно само особе с пасошем ЕУ-а или оне чији је један родитељ из Њемачке имају право на држављанство.
Њемачка влада је крајем прошле године представила своју верзију “зелене карте”, а она олакшава квалификованим радницима улазак у земљу чак и ако немају претходну понуду неког њемачког послодавца. Но, морају испуњавати бар три од четири критерија. То су посједовање факултетске дипломе или стручне квалификације, радно искуство од најмање три године, знање језика или претходно боравиште у Њемачкој те да су млађи од 35 година. Најављена реформа је најопсежнија ревизија њемачких правила о добивању држављанства од 2000., када су дјеца имиграната у Њемачкој први пут аутоматски стекла услове за држављанство.
Коалицијска влада проводи низ социјално прогресивних политика у настојању да привуче 400.000 квалификованих страних радника сваке године како би се успоставила равнотежа између старења становништва и недостатка радне снаге. Њемачка је досегнула рекордан броја становника – 84,3 милиона у 2022. – потакнут снажним повећањем нето имиграције, чему су допринијеле и украјинске избјеглице. Унаточ томе, привреда се бори с недостатком радне снаге јер популација стари. Истраживање проведено у јануару показало је да више од половине њемачких компанија муку мучи с попуњавањем слободних радних мјеста због недостатка квалификованих радника.
Истовремено, Њемачка заостаје по стопама натурализације у односу на остале европске земље. У 2020. одобрено је 1,3 држављанства на 100 страних резидената док је просјек ЕУ-а 1,6. Страним радницима то отежава укључивање на тржиште рада. Процјењује се да 10 милиона људи – око 12 посто од 80 милиона становника земље – тренутно живи у земљи без њемачког пасоша, што значи да немају право гласа нити могућност запошљавања у одређеним државним службама.
Нови закон требао би се наћи у Бундестагу у надолазећим мјесецима с циљем да буде изгласан до љета 2023. године.
Н1
