Казала је ово у разговору за "Независне" Милица Марковић, директорица Агенције за унапређење страних инвестиција (ФИПА), рекавши да се стање неће значајно побољшати док не побољшамо пословни амбијент и законе који се односе на пословни амбијент по европским стандардима.

"Према прелиминарним подацима Централне банке БиХ, у периоду јануар - септембар 2022, директне стране инвестиције су мање за 26,6% у односу на исти период из 2021. Разлози пада су глобална економска кретања, висока стопа инфлације и скок цијена енергената. Инвестиције се углавном генеришу кроз профит постојећих компанија, а нове инвестиције су у скромним износима", навела је Марковићева.

Додала је да поред утицаја дешавања у свијету на економске активности у БиХ, наша отежавајућа околност у привлачењу страних инвеститора јесте комплексност пословног амбијента.

"Оно што привлачи инвеститоре да инвестирају у неку земљу јесу стимулативно пословно окружење, лакоћа пословања, величина тржишта, атрактивни сектори за улагање, географски положај земље, доступност образоване и квалификоване радне снаге, подстицаји и друго. Привлачење страних инвестиција захтијева ангажман већег броја институција једне земље, које раде у синергији с дипломатско-конзуларним представништвима у иностранству.
Заједнички рад на привлачењу страних улагања треба бити императив уколико се жели остварити економски напредак земље, смањити висок проценат незапослених и побољшати животни стандард бх. грађана. На путу значајнијег прилива страних улагања у БиХ стоје и политичка нестабилност и раширена бирократија због којих наши напори дају мање резултате", истакла је Марковићева.

Навела је да у контактима са странима инвеститорима наилазе на константне жалбе на пословни амбијент у земљи, који умјесто да буде у служби привреде, оптерећује је и спречава њен развој.

"Одређени напреци су постигнути, али остаје још много тога да се заврши. Велика је трка земаља у развоју за привлачење страних инвеститора. У тој трци и ми настојимо истаћи предности због којих бисмо били интересантнији од других. Морамо понудити нешто што други немају и истаћи зашто би инвеститор требало да дође у БиХ, а не у неку другу земљу. Зато морамо спровести свеобухватне реформе у области пословног окружења које ће уредити амбијент за привређивање по узору на европски, убрзати нашу администрацију у пружању услуга страним инвеститорима, регистрацију предузећа, издавање радних и грађевинских дозвола и других докумената", каже Марковићева.

Када је ријеч о укупном приливу страних улагања у регији, Србија далеко предњачи у односу на остале земље, а потом слиједе Албанија, БиХ, те Сјеверна Македонија.

"За разлику од БиХ, Србија између осталог нуди значајне подстицаје за инвеститоре, што увелико доприноси приливу страних улагања у тој земљи. Према прелиминарним подацима Централне банке БиХ у оквиру токова ДСИ, са процијењеним задржаним зарадама, за период јануар - септембар 2022, директне стране инвестиције су износиле 840,8 милиона КМ или 429,9 милиона евра", закључила је Марковићева.
 
(Независне)