БАЊАЛУКА - Најнижа бруто плата у Републици Српској у овом тренутку износи 939,2 КМ и већа је него у Федерацији БиХ, Србији, Сјеверној Македонији па чак и у Бугарској, која је већ 15 година чланица Европске уније.

У Републици Српској, најнижа бруто плата, у односу на Федерацију БиХ, већа је за чак 156,4 КМ, у односу на Србију за 31 КМ, док је у односу на Сјеверну Македонију већа за 85 КМ, а у односу на Бугарску 21 КМ.

Осим тога, осим Републике Српске, нико од њих нема додатке на најнижу плату у виду минулог рада, топлог оброка, превоза и других давања који су, за разлику од региона, такође опорезовани.

Иначе, у Републици Српској већ данима траје расправа између пословне заједнице и синдиката треба ли или не треба поново подизати минималну плату с обзиром на то да је прошле године Влада Републике Српске то два пута чинила.

"Постојећи ниво најниже плате је на потребном нивоу и нема макроекономских показатеља који упућују на њено усклађивање на више уважавајући раст индекса плата и потрошачких цијена", сматрају у Унији удружења послодаваца Републике Српске.

О минималној плати у Републици Српској недавно је говорио и Милорад Додик, предсједник Републике Српске, и то приликом консутлација код избора новог састава Владе Републике Српске. На питање да ли има простора за повећање најниже плате, Додик је рекао да није адреса за то те да синдикат, послодавци и мандатар треба да сједну и да се договоре.

"Али мислим да смо са једним дијелом синдиката имали договор да управо то питање ријешимо једнократном линеарном исплатом за све запослене по 100 КМ. Самим тим најнижа плата је повећана у том погледу и остаје таква", рекао је том приликом Додик.

Оно што је чињеница, а што се може закључити из неформалних разговора са пословном заједницом јесте да ће раст најниже плате подстаћи раст неформалне економије те да ће доћи до одређеног пораста цијена готово свих производа широке потрошње, као и одређених услуга.

"Плате треба да расту, али не можемо главом кроз зид. Минималне плате у односу на ниво развоја у Републици Српској су највеће у региону, можда и у Европи. Треба дизати минималну плату, али онда Влада треба да издвоји 100 милиона КМ за подизање технолошког нивоа и као помоћ привреди. Ако минимална плата дође до 800 КМ, а не буде неког драстичног повећања тражње, текстилна индустрија, која запошљава седам до осам хиљада људи, биће угашена", рекао је Марко Ђого, декан Економског факултета у Палама.

Он каже је да најнижа плата спрам просјечне плате, а у односу на БДП у Републици Српској највећа и у том смислу са минималним платама смо лидери.

"Привреда није коњ од којег само можете да узимате, јер у једном тренутку ће липсати. Треба ли становништву да тај коњ иде брже - треба. Може ли тај коњ да иде брже? Може, али ако Влада значајно пребаци акценат са потрошње на подршку привреди", рекао је Ђого.

Оно што је занимљиво јесте да, за разлику од Републике Српске, већина земаља западног Балкана имају мање стопе опорезивања на најнижу плату, чиме желе да заштите животни стандард популације која зарађује најнижу плату.

Примјера ради, опорезивање најниже плате по бруто принципу у Републици Српској износи 31 одсто, у Србији 25,9 одсто, Црној Гори 15,5 одсто, Хрватској 20 одсто, Словенији 29,01 одсто, Сјеверној Македонији 23,25 одсто итд.


Независне новине