Живот пише најљепше странице хуманости: Пријатељу из дјетињства даровао бубрег
Џевад Поњевић, новинар Радија Унско-санског кантона, актер је једне од најхуманијих прича у протеклој календарској години, када је своме рођаку и другу из дјетињства Адему Алешевићу даровао бубрег и тако му олакшао живот.
Алешевић тренутно живи у њемачком граду Минхену, гдје је прије више година скупа с породицом, супругом и двоје дјеце, отишао у потрагу за бољим животом, а проблеме с радом бубрега има већ скоро пуне двије деценије.
"Да имам проблеме с бубрезима сазнао сам током рутинске контроле још током 2001. године, а три године касније постао сам хемодијализни пацијент. Неколико година сам трагао за рјешењем, а моја сестра је понудила да буде донор и да ми дарује бубрег, што је и урађено операцијом у Тузли, која је тада била прва такве врсте", каже Алешевић. Додаје како је послије тога пуних 15 година нормално живио, али се ситуација почела компликовати прије три године, када је донирани бубрег престао обављати своју функцију.
"Сазнање да бих поново могао постати хемодијализни пацијент бацило ме у очај и мислио сам да нема излаза из такве ситуације. Тешко ми је то пало, јер из искуства знам шта значи такав живот", прича Алешевић.
Свјетло на крају тунела указало се када је за његове проблеме сазнао Џевад и несебично понудио властити бубрег како би олакшао живот рођаку и пријатељу.
"Када сам чуо за Адемове проблеме, донио сам одлуку и једва чекао да он дође из Њемачке да бих му је саопштио.
Желио сам да му помогнем и све се на крају лијепо завршило. Од тада се свако јутро будим с осмијехом на лицу и живот ми је испуњен радошћу и поносом", каже Поњевић.
Трансплантација бубрега је обављена прије неколико мјесеци у Њемачкој, а свему су претходиле дуготрајне и компликоване здравствене и административне процедуре.
Такођер, због околности узрокованих пандемијом вируса корона, читав поступак је био успорен, а Поњевић је, прије саме операције, у шест наврата путовао и боравио у Њемачкој.
Његов хумани чин наишао је на одобравање и опште симпатије у овдашњој јавности, а за Џевада сви који га познају кажу да се ради о добричини и човјеку с великим срцем, спремном да у сваком тренутку помогне другима у невољи.
Кроз овај примјер, живот је још једном исписао најљепше странице хуманости, племенитости и доброте, те показао како ове племените врлине и даље живе у нашем друштву.
(Независне)
Алешевић тренутно живи у њемачком граду Минхену, гдје је прије више година скупа с породицом, супругом и двоје дјеце, отишао у потрагу за бољим животом, а проблеме с радом бубрега има већ скоро пуне двије деценије.
"Да имам проблеме с бубрезима сазнао сам током рутинске контроле још током 2001. године, а три године касније постао сам хемодијализни пацијент. Неколико година сам трагао за рјешењем, а моја сестра је понудила да буде донор и да ми дарује бубрег, што је и урађено операцијом у Тузли, која је тада била прва такве врсте", каже Алешевић. Додаје како је послије тога пуних 15 година нормално живио, али се ситуација почела компликовати прије три године, када је донирани бубрег престао обављати своју функцију.
"Сазнање да бих поново могао постати хемодијализни пацијент бацило ме у очај и мислио сам да нема излаза из такве ситуације. Тешко ми је то пало, јер из искуства знам шта значи такав живот", прича Алешевић.
Свјетло на крају тунела указало се када је за његове проблеме сазнао Џевад и несебично понудио властити бубрег како би олакшао живот рођаку и пријатељу.
"Када сам чуо за Адемове проблеме, донио сам одлуку и једва чекао да он дође из Њемачке да бих му је саопштио.
Желио сам да му помогнем и све се на крају лијепо завршило. Од тада се свако јутро будим с осмијехом на лицу и живот ми је испуњен радошћу и поносом", каже Поњевић.
Трансплантација бубрега је обављена прије неколико мјесеци у Њемачкој, а свему су претходиле дуготрајне и компликоване здравствене и административне процедуре.
Такођер, због околности узрокованих пандемијом вируса корона, читав поступак је био успорен, а Поњевић је, прије саме операције, у шест наврата путовао и боравио у Њемачкој.
Његов хумани чин наишао је на одобравање и опште симпатије у овдашњој јавности, а за Џевада сви који га познају кажу да се ради о добричини и човјеку с великим срцем, спремном да у сваком тренутку помогне другима у невољи.
Кроз овај примјер, живот је још једном исписао најљепше странице хуманости, племенитости и доброте, те показао како ове племените врлине и даље живе у нашем друштву.
(Независне)
