Према кинеском хороскопу 2023. је година зеца. У преводу, према кинеском вјеровању она би требало да буде стабилнија, срећнија и мирнија. Нажалост, све указује на то да то и неће бити баш тако. Напротив!

Треба очекивати чак и гору и непредвидљивију годину од ове, како у безбједоносном аспекту, тако и финансијском, економском и енергетском, што ће сигурно довести до клецања и пада појединих економија, озбиљних финансијских и берзанских крахова, још већих тензија у свијету, али и друштвених и социјалних немира.

Крај рата у Украјини, како ствари стоје на терену, и у односима истока и запада, није ни на видику. Ако је и неко помишљао да би до тога ипак могло ускоро доћи, посљедња, децембарска посјета украјинског предсједника Володимира Зеленског Вашингтону, распршила је то. САД и даље добро профитирају од овог рата, али им је ово и јединствена прилика, уколико истрају у својим намјерама, да Русију сломе и распарчају, а Њемачку претворе у земљу другог реда. И све док постоји и један промил да до тога и дође, крај рата ће бити окачен на дугом штапу, иако је амерички дипломата Хенри Кисинџер упозорио да то није добра опција за глобалну безбједност, указујући да даље конфронтирање односа са Русијом може довести и до Трећег свјетског рата.

С друге стране и даље је нејасно какви су планови Русије и предсједника Владимира Путина. Уколико дође до прољећне офанзиве, да би коначно био скршен отпор Украјине, то би отворило и питање - шта ће на крају остати од ове бивше совјетске републике. Поједини аналитичари сматрају да прављење неког новог “Берлинског зида” код Кијева постаје све реалније у овој глобалној покерашкој игри у којој се константно подижу улози. Такође треба очекивати да дође и до првих и већих подјела између Америке и ЕУ у вези са количином и квалитетом војне помоћи коју треба наставити пружати Кијеву, начина на који би рат у Украјини могао бити завршен, али и наметнутих облика економске сарадње.

Годину зеца ће сигурно обиљежити и даље напетости између САД и Кине. И питање Тајвана у суштини нема никакве везе с тим односима, већ се ради о томе да ли Кина до 2030. године може постати прва глобална сила свијета те с тог трона скинути Америку, поготово уколико би “оживио” петро-јуан, који би замијенио долар као платежно средство за нафту. У тим геополитичким играма Пекинг ће вјероватно и даље једном ногом бити на страни Русије, преко које ће, користећи тренутну ситуацију у свијету, и даље набављати јефтине енергенте. Вашингтон сигурно неће на то гледати скрштених руку те треба видјети с којом новом картом ће поново заиграти, да ли ће то бити питање Ујгура у Кини или увођење многих царинских ограничења за кинеску робу, што је недавно био случај и са чиповима.

Напети односи у свијету и током наредне године одразиће се, наравно, и на ионако крхке ланце снабдијевања. Питање доступности енергената и њихова цијена и даље ће бити највећи проблем. Европске земље не могу у само пар година обезбиједити замјену за руски гас. У најбољем случају, уколико Москва заврне све славине према Европи, Њемачка, примјера ради, може да обезбиједи тек 50 одсто својих потреба за овим енергентом.

Ништа бољу ситуацију не треба очекивати ни када је у питању инфлација, која је, након енормног штампања новца током пандемије вируса корона, само додатно подгријана због високих цијена енергената. Она ће вјероватно нешто успорити, али ће и даље остати на високом нивоу. Постаће, вјероватно, нешто с чим ћемо морати живјети. Један од разлога за оваква песимистична предвиђања јесте и то што централне банке, прије свега ЕЦБ, користи неадекватне монетарне алате за сузбијање овог раста цијена. Додатни и велики проблем по глобално тржиште и кретање инфлације могао бити и повратак Кине, односно њено поновно отварање, након пандемијских година. Када до тога дође треба очекивати нови талас глобалне инфлације.

Поред тога, уколико ЕЦБ настави и даље са рестриктивним монетарним потезима, добар дио европске економије ће клекнути, доћи ће до раста незапослености, социјалних немира и пада појединих влада.

Они који сматрају да су се над свијетом надвили велики црни облаци финансијске кризе указују на то да је величина глобалног дуга данас знатно већа од оног током финансијске кризе 2008. Стручњаци указују да ће актуелна инфлација и потези ЕЦБ сигурно довести до рецесије која неће бити ни кратка, ни површна. Коефицијенти задужења су, како наводе, толико високи у свијету, како у приватном тако и у јавном сектору, да су и ризици за колапс тржишта акција, обвезница, али и кредита, на изузетном високом нивоу. Уколико се инфлација и рецесија “споје” у стагфлацију, што није нимало нереално, доћи ће до “савршене олује”, која би могла погодити читав свијет, од које би се он годинама, можда и деценијама опорављао, налазећи се у својеврсном стању индуковане коме.

Поред ових егзистенцијалних и финансијско-економских ризика, један од растућих и све опаснијих проблема биће и питање опасности од тероризма и сајбер безбједност, али и пораст ултрадесничарских покрета широм све сиромашније Европе. Ту је и наравно питање личних слобода, јер су их поједини центри моћи, прво користећи корону, онда и рат у Украјини, искористили за разна “демократска” ограничења. Тај тренд треба очекивати и током 2023. године, што ће свијет додатно претворити у својеврсну “животињску фарму”, о којој је својевремено писао Џорџ Орвел.

Ново жариште

У фокусу западних земаља ће и даље остати Иран. Након што се ова земља отворено ставила на страну Русије, Пентагон ће вјероватно, уз малу помоћ Израела, учинити све да државу изнутра дестабилизује, путем неког “народног” устанка. Нова влада крајње деснице у Израелу и Пентагон могли би чак одлучити да бомбардују или саботирају иранска постројења за ракете и беспилотне летјелице. Као одговор Иран би могао напасти саудијска нафтна постројења или танкере за нафту у Ормуском заливу, што би свијет увело у још један озбиљан сукоб, али и кризу, која би заједно са оном украјинском, гурнула свијет у невиђену провалију.


Глас Српске