САРАЈЕВО - Знатан број руководилаца у институцијама на нивоу БиХ не мари за такозване планове интегритета, чијим би благовременим и потпуним спровођењем у пракси увелико могла бити затворена врата корупцији, а имајући у виду да је подбацио и Савјет министара, тешко је очекивати да други покажу јачу борбу на том пољу.

Показали су то резултати анализа Канцеларије за ревизију институција БиХ који су обједињени у документу “Активности институција БиХ на припреми и надзору имплементације планова интегритета”.

Они се односе на најобухватнија превентивна антикорупцијска документа за смањење ризика од корупције, односно садрже процјену свих ризика за коруптивно дјеловање те адресирају примијењене механизме борбе против те пошасти. Истраживања Антикорупционе мреже показују да БиХ сваке секунде због корупције губи 47 КМ, а према индексу перцепције за 2021. годину, степен корупције у БиХ се погоршава. Оцјена је, како је истакнуто у документу, иста као и прошле године и најгора је у посљедњој деценији јер БиХ, за разлику од сусједних земаља, није направила никакав напредак.

На то указују и налази ревизије. Институције БиХ, према њиховом ставу, нису биле ефикасне у припреми и надзору имплементације планова интегритета, што руши повјерење грађана, потенцијалних инвеститора и привредника у њихов рад.

Савјет министара је, према доступним евиденцијама, каснио са стратешким смјерницама за борбу против корупције, због чега су касниле и активности за доношење планова интегритета у институцијама БиХ.

- Савјет још није усвојио стратегију од 2020. до 2024. године иако се БиХ потписивањем међународних споразума обавезала на ову активност, док ни Агенција за борбу против корупције (АПИК) БиХ још нема јасно дефинисане смјернице за давање мишљења на планове интегритета - пише у ревизији учинка.

Институције из узорка

* Агенција за борбу против корупције

* Високи судски и тужилачки савјет

* Гранична полиција

* Регулаторна агенција за комуникације

* Управа за индиректно опорезивање

* Тужилаштво БиХ

* Министарство иностраних послова

Према подацима АПИК-а, само 35 од 75 институција је планове интегритета донијело у предвиђеном року иако су по смјерницама из 2013. године биле обавезне да то ураде најкасније до краја 2014, а то још једино није урадило Министарство иностраних послова (МИП).

- Министарство до средине 2022. није имало усвојен план интегритета иако је било обавезно да то уради још 2014. године - наведено је у извјештају, гдје је указано да је Управа за индиректно опорезивање једина институција из узорка која је у року донијела план интегритета.

Остале четири, чији су планови интегритета истекли, међу којима су Управа, Гранична полиција и Тужилаштво, донијеле су нови план интегритета са кашњењем од четири године. Високи судски и тужилачки савјет је такође каснио са доношењем првог плана интегритета, али је једина институција из узорка која у континуитету од 2015. има важећи план. Ревизори су упозорили и на то да АПИК не води свеобухватне евиденције о активностима које институције предузимају на том пољу.

- У евиденцијама се називи појединих институција понављају у периоду од једне или двије године, без навођења разлога поновног уноса доставе плана интегритета. Пише и да је МИП доставио план интегритета, а анализом је утврђено да то није учињено. С обзиром на то да не воде пуне евиденције о плановима интегритета, не располажу ни подацима којим институцијама су истекли планови интегритета и када, код колико њих су при истеку, односно колико их је ажурирало планове интегритета - један је од закључака.


Глас Српске