Појам дигитализације пољопривреде најчешће везујемо за скуп технологија, алата, машина, стратегија и процеса који се огледа кроз пољопривреду постигнуту аутоматским прикупљањем, интеграцијом и анализом података са терена.

Све ово омогућава стварање базе знања и подршку пољопривреднику у процесу доношења одлука.

Дигитализација пољопривреде је заправо једини начин да се за кратко вријеме повећа конкурентност пољопривредне производње, чак и у првих неколико година примјене док већина других рјешења за побољшање пољопривредне продуктивности дјелује тек након дужег временског периода.

Искуство је показало да пољопривредници већ у прве двије године употребе дигиталних пољопривредних рјешења значајно смањују губитке, затим трошкове производње и повећавају профитабилност. Поред наведеног, не смијемо изоставити ни фактор мотивације за нову генерацију пољопривредника, да преузму нпр. породични посао и наставе са пољопривредном производњом.

Сама софтверска рјешења која се примјењују у пољопривредној производњи, у смислу функционалности, могу се подијелити у неколико основних цјелина

Прикупљање података које се врши из неколико различитих извора пољопривредни произвођач, који уноси информације о извршеним радним операцијама, узгајаним пољопривредним културама и утрошеним материјалима (нпр. сјемена, пестициди, хербициди, ђубрива, гориво…). Сензорика, која у реалном времену прикупља информације о свим метеоролошким параметрима који утичу на пољопривредну производњу и агротехничке мјере, као што су температура и влажност ваздуха и земљишта, количина падавина, сунчеве радијације, брзина и смјер ветра, влажност. Снимци из сателита, дрона или беспилотних летјелица, који могу идентификовати проблеме у расту и развоју биљака и плодова, а који нису видљиви или на вријеме уочљиви људском оку.

Обрада података и аналитика односно модули који корисницима претварају податак у корисну информацију. Комбиновање и манипулација различитих врста података заправо доводе до тога да корисник на основу селектираних информација може донијети одређену одуку. На примјер, податак о тренутној количини падавина неће значити много, али информација о томе колико је падавина акумулирано у протеклом периоду ће послужити кориснику да донесе одређене одлуке о наводњавању. Све врсте информација о одступањима од нормалних вредности, информације о екстремним вриједностима и груписане релеватне информације спадају у ову групу.

Предиктивни модели, који представљају највиши степен у развоју једног решења за дигиталну пољопривреду. Алати за предиктивну аналитику у пољопривреди су алати који користе различите статистичке и математичке методе укључујући обраду података, предиктивно моделирање и машинско учење који анализирају тренутне, историјске и прогнозе пољопривредних, биолошких, климатских и хидролошких података из различитих извора како би се направила предвиђања о будућности. У ове моделе спадају предиктивни модели за одређивање оптималних временских прозора за пољопривредне активности (сјетву, ђубрење, прихрану, заштиту, бербу…), модели предикције појаве болести и штеточина на пољопривредним парцелама корисника, као и модели предикције приноса за одређене пољопривредне културе.

Сама успјешност дигитализација пољопривреде у ширем смислу не зависи само од компанија које креирају иновативна решења, већ суштински од корисника тих решења тј. самих пољопривредника. Прикупљање и обрада и развој предиктивних модела у великој мјери зависе од количине прикупљених података-што је већа база корисника, квалитет и прецизност информација и модела ће бити већи. У том смислу, основни предуслов свега мора бити ширење свести и едукација корисника, са посебним акцентом на бенефите које оваква решења доносе.

Због тренутне свјетске ситуације, недостатка производње хране, намеће се потреба за проналажењем начина уштеде енергије и финансија, Све више свјетских интеграторских компанија, нуде професионална дигитална рјешења у пољопривреди.

Срђан Бјелић је Руководилац Сектора за продају пословних рјешења у компанији Мтел а.д. Бањалука. Учествовао је у реализацији и имплементацији више стотина телекомуникационих и ИЦТ пројеката у приватном и јавном сектору БИХ. Аутор је прве мобилне апликације Николај за претрагу Светиња СПЦ на подручју земаља бивше Југославије.


Независне новине