Продужити забрану извоза обловине
Након продужења забране извоза обловине и пелета до 31. јануара наредне године постоје и виђења да би забрану, посебно обловине, требало и продужити како бисмо заштитили домаће произвођаче који финализују дрво. Земља која извози цијепано дрво, а не финални производ има огроман проблем јер тиме ускраћује сировину за дрвну индустрију.
Одлуку Савјета министара БиХ о забрани извоза обловине треба продужити како бисмо могли да сагледамо ефекте забране, те да би организовали унутрашње тржиште и прије свега обезбједили квалитну сировину индустрији намјештаја, кажу нам у Спољнотрговинској комори БиХ.
ЗДРАВКО МАРИНКОВИЋ, предсједник ВТК БиХ
"Није добра ситуација да наше национално богатство које се огледа у дрвету извозимо по врло ниским цијенама, а да при томе наши произвођаци који финализују то дрво немају квалитетну сировину и не могу да остваре што боље ефекте и по саме своје компаније, а тиме и по БИХ уколико знамо да се кроз финализацију дрвета постижу јако, јако високи и могу постићи јако високе цијене у извозу".
У недостатку отпада из пилана и других сектора дрвопрерађивачке индустрије, а због велике потражње за пелетом читави трупци сијеку се и мељу у мање комаде и од њих се прави пелет, што за собом оставља непоправљиву штету.
МУХАМЕД ХЕЛАЋ, менаџер компаније за производњу пелета
"Дакле то за собом оставља непоправљиву штету са гледишта је ли екологије, а свакако и са становишта да за друге учеснике у дрвопрерађивачкој привреди у нашој држави,рецимо за произвођаче намјештаја и за произвођаче огрјева не остаје довољно сировине јер се све меље у пелет".
Захваљујући неуређеним односима у Шумаријама превелике количине цијепаног дрвета завршавају на страном тржишту. Да би се тај проблем компензовао усмјерена је пажња на пелет, сматра професор на машинском факултету у Бања Луци Петар Гверо.
ПЕТАР ГВЕРО, Машински факултет Универзитета у Бањој Луци
"Цијепано дрво је нешто што се, на шта се домаће рурално становништво мало мјеста природно ослањало. Мислим имате ситуације да захваљујући томе што један дио приватника бизнисмена профитира од тога значи уствари ускратили сте и ненормално поскупили ресурс на којем су се људи традиционално гријали. Имате ситуације у мјестима у којима леже на дрвету не можете да купите огревно дрво за пола године, ево за дужи временски период, значи десио се неки огроман поремећај".
АНЕС ПОДИЋ, Удруга "Еко акција"
"Шуме су заиста наше национално благо и не смијемо их крчмити без икаквог разлога, имамо сад забрану извоза обловине, зашто ми ту забрану нисмо добили прије 10- 20 година".
Садња и пошумљавање допринос је очувању шумског богатства. Ипак, проблем треба рјешавати институционално, поручују из Удружења грађана Руке и "Lets Do It".
ЛАЈЛА ЖАЛИЋ, Удруга грађана "Руке"и "Lets Do It"
"Највећи проблем са шумама у БиХ је та неконтролисана сјеча то нам севе даје наду да ће се проблем рјешавати да ћемо имати за пар година један универзални системски закон".
У Спољнотрговинској комори БиХ се надају да ће и ентитетске владе заједно са јавним предузећима која газдују шумама сагледати ову проблематику и у будућем времену обезбједити да се примарно задовољавају потребе за квалитетним трупцима за домаћу индустрију.Сматрају да се тржишни вишкови оваквих производа кад се задовоље домаће потребе дају у продају, па и на трећим тржиштима уз одговарајуће фискалне приходе које би држава могла по том основу кроз разне таксе да наплати.
БХРТ
Одлуку Савјета министара БиХ о забрани извоза обловине треба продужити како бисмо могли да сагледамо ефекте забране, те да би организовали унутрашње тржиште и прије свега обезбједили квалитну сировину индустрији намјештаја, кажу нам у Спољнотрговинској комори БиХ.
ЗДРАВКО МАРИНКОВИЋ, предсједник ВТК БиХ
"Није добра ситуација да наше национално богатство које се огледа у дрвету извозимо по врло ниским цијенама, а да при томе наши произвођаци који финализују то дрво немају квалитетну сировину и не могу да остваре што боље ефекте и по саме своје компаније, а тиме и по БИХ уколико знамо да се кроз финализацију дрвета постижу јако, јако високи и могу постићи јако високе цијене у извозу".
У недостатку отпада из пилана и других сектора дрвопрерађивачке индустрије, а због велике потражње за пелетом читави трупци сијеку се и мељу у мање комаде и од њих се прави пелет, што за собом оставља непоправљиву штету.
МУХАМЕД ХЕЛАЋ, менаџер компаније за производњу пелета
"Дакле то за собом оставља непоправљиву штету са гледишта је ли екологије, а свакако и са становишта да за друге учеснике у дрвопрерађивачкој привреди у нашој држави,рецимо за произвођаче намјештаја и за произвођаче огрјева не остаје довољно сировине јер се све меље у пелет".
Захваљујући неуређеним односима у Шумаријама превелике количине цијепаног дрвета завршавају на страном тржишту. Да би се тај проблем компензовао усмјерена је пажња на пелет, сматра професор на машинском факултету у Бања Луци Петар Гверо.
ПЕТАР ГВЕРО, Машински факултет Универзитета у Бањој Луци
"Цијепано дрво је нешто што се, на шта се домаће рурално становништво мало мјеста природно ослањало. Мислим имате ситуације да захваљујући томе што један дио приватника бизнисмена профитира од тога значи уствари ускратили сте и ненормално поскупили ресурс на којем су се људи традиционално гријали. Имате ситуације у мјестима у којима леже на дрвету не можете да купите огревно дрво за пола године, ево за дужи временски период, значи десио се неки огроман поремећај".
АНЕС ПОДИЋ, Удруга "Еко акција"
"Шуме су заиста наше национално благо и не смијемо их крчмити без икаквог разлога, имамо сад забрану извоза обловине, зашто ми ту забрану нисмо добили прије 10- 20 година".
Садња и пошумљавање допринос је очувању шумског богатства. Ипак, проблем треба рјешавати институционално, поручују из Удружења грађана Руке и "Lets Do It".
ЛАЈЛА ЖАЛИЋ, Удруга грађана "Руке"и "Lets Do It"
"Највећи проблем са шумама у БиХ је та неконтролисана сјеча то нам севе даје наду да ће се проблем рјешавати да ћемо имати за пар година један универзални системски закон".
У Спољнотрговинској комори БиХ се надају да ће и ентитетске владе заједно са јавним предузећима која газдују шумама сагледати ову проблематику и у будућем времену обезбједити да се примарно задовољавају потребе за квалитетним трупцима за домаћу индустрију.Сматрају да се тржишни вишкови оваквих производа кад се задовоље домаће потребе дају у продају, па и на трећим тржиштима уз одговарајуће фискалне приходе које би држава могла по том основу кроз разне таксе да наплати.
БХРТ
