Извјештај Владе упућен Савјету безбједности: Грађани Српске подржали политику снажне одбране Дејтона
Велика побједа владајуће коалиције у Републици Српској на општим изборима у БиХ дала јој је снажан мандат да настави политику снажног залагања за Дејтонски споразум и политичку структуру БиХ успостављену Уставом БиХ, пише у 28. Извјештају Владе Републике Српске који је упућен Савјету безбједности УН.
У Извјештају је наведено да су бирачи из Републике Српске поново изабрали актуелну владајућу коалицију на челу са СНСД-ом, која ће предводити Народну скупштину Републике Српске и формирати нову Владу, а коалиција је успјешна и на нивоу БиХ, будући да је освојила већину ентитетских мјеста у Парламентарној скупштини БиХ.
Кандидат коалиције Милорад Додик изабран је за предсједника Републике Српске уз значајну разлику у броју гласова, а актуелни предсједник Српске Жељка Цвијановић изабрана је за српског члана Предсједништва БиХ.
У Извјештају је указано да је успјех владајуће коалиције Републике Српске у одбрани Дејтонског споразума изазвао незадовољство у неким амбасадама у Сарајеву.
- Одређени чланови међународне заједнице покушали су да забију клин између грађана Републике Српске и њеног руководства и чак су подржали преурањене и неоправдане позиве на понављање бројања, и то прије него што је Централна изборна комисија /ЦИК/ уопште објавила прелиминарне резултате, а на основу тврдњи о великом броју неправилности за које је накнадно утврђено да су потпуно неосноване - истакнуто је у Извјештају Владе Републике Српске.
У Извјештају је наведено да су напори опозиције и њихових страних савезника пропали јер, као што показују изборни резултати, политика и приоритети руководства Републике Српске одражавају опредјељење велике већине бирача у Републици Српској.
- Грађани Републике Српске, као и њено руководство, сматрају да је очување уставне структуре БиХ кључан приоритет - констатује се у првом поглављу Извјештаја.
У овом документу наглашено је да је заједничка посматрачка мисија ОЕБС-а, Парламентарне скупштине Савјета Европе, Парламентарне скупштине НАТО-а и Европског парламента утврдила да је предизборна кампања "била у такмичарском духу, укључујући и на друштвеним мрежама, и поштоване су основне слободе удруживања, окупљања и изражавања", као и да су посматрачи позитивно оцијенили процес гласања на 95 одсто од 1.785 посматраних мјеста.
Упркос позитивној оцјени ОЕБС-а да су избори у БиХ били поштени, прије него што је прво пребројавање гласова уопште завршено, ЦИК, који је под контролом СДА и опозиције у Републици Српској, наредио је поновно пребројавање гласова за предсједника Републике Српске.
У Извјештају је истакнуто да су се, нажалост, поједине амбасаде у Сарајеву директно уплеле у изборни процес изразивши подршку, готово одмах, поновном пребројавању гласова, а да се нису ни потрудиле да сагледају било какве стварне доказе о неправилностима током гласања.
У документу се напомиње да постоји много разлога за сумњу да је налог за поновно бројање резултат непримјерених утицаја политике, а међународна заједница требало би да буде веома опрезна како не би била уплетена у политичку злоупотребу изборног процеса, што би представљало директну повреду члана 41 Бечке конвенције о дипломатским односима.
У Извјештају Владе Српске се подсјећа да је СДА незаконито преузела контролу над ЦИК-ом и од тада га злоупотребљава у политичке сврхе, да је ЦИК незаконито формиран, односно да су прекршена пословничка правила за избор чланова те комисије, зато што законом утврђен поступак јавног конкурса за избор чланова - никада није спроведен.
- Незаконито формирање ЦИК-а 2020. године, као и његови исполитизовани поступци од тада до данас, наводе бираче да се запитају да ли ЦИК спроводи изборе коректно и да ли је налог за понављање бројања посебно политички мотивисан? Нерегуларно је и без преседана да ЦИК нареди поновно бројање и то чак прије објављивања прелиминарних резултата - истакли су у Извјештају и додали да је ЦИК 27. октобра, након завршетка такозваног контролног поновног бројања, потврдио побједу Милорада Додика за предсједника Републике Српске.
Када је ријеч о осталим изборним резултатима, у овом документу наведено је да су бошњачки бирачи изабрали у Предсједништво БиХ два политичара који су посвећени растурању Дејтонског споразума – Жељка Комшића и Дениса Бећировића.
У Извјештају се подсјећа да је Комшић јасно ставио до знања да Устав БиХ /Анекс четири Дејтонског споразума/ жели да замијени такозваним "грађанским" уставом који би Бошњацима дао слободу да владају над осталим конститутивним народима БиХ, док је Бећировићева политичка странка СДП на сличан начин и јасно ставила до знања да је њен коначни циљ укидање Републике Српске и ФБиХ.
Иако кандидат странке СДА за Предсједништво БиХ Бакир Изетбеговић није изабран, СДА је освојила највећи број мандата у Парламенту ФБиХ, као и највећи број федералних мандата у Представничком дому БиХ.
Један од кључних механизама заштите конститутивних народа из Устава БиХ јесте увођење трочланог Предсједништва са циљем да се обезбиједи представљање сва три конститутивна народа у БиХ - Бошњака, Срба и Хрвата и ова одредба је замишљена као заштита сваког конститутивног народа понаособ од повреде његових интереса од других народа.
Међутим, на изборима 2022. године, баш као и 2006, 2010. и 2018. године, бошњачке политичке странке безобзирно су погазиле овај принцип тако што су подстицале бошњачке бираче да гласају за хрватског члана Предсједништва, чиме су Хрвате лишиле могућности да изаберу свог члана Предсједништва БиХ.
- С обзиром на чињеницу да су Бошњаци далеко бројнији од Хрвата у ФБиХ, бошњачки бирачи могли су да изаберу не само бошњачког члана Предсједништва, него и Жељка Комшића, номинално хрватског политичара, без икакве подршке међу Хрватима /који је чак проглашен персоном нон грата у неким кантонима и градовима са хрватском већином/. Ова изборна манипулација и овај пут Бошњацима практично даје два мјеста у Предсједништву, а Хрватима ниједно - наглашено је у Извјештају.
У првом поглављу Извјештаја Владе Републике Српске закључује се да сваки конститутивни народ треба да бира свог представника у Предсједништву, те да је изборни инжињеринг којим је Комшић изабран, а Хрвати обесправљени - циничан и нечувен.
(РТРС)
У Извјештају је наведено да су бирачи из Републике Српске поново изабрали актуелну владајућу коалицију на челу са СНСД-ом, која ће предводити Народну скупштину Републике Српске и формирати нову Владу, а коалиција је успјешна и на нивоу БиХ, будући да је освојила већину ентитетских мјеста у Парламентарној скупштини БиХ.
Кандидат коалиције Милорад Додик изабран је за предсједника Републике Српске уз значајну разлику у броју гласова, а актуелни предсједник Српске Жељка Цвијановић изабрана је за српског члана Предсједништва БиХ.
У Извјештају је указано да је успјех владајуће коалиције Републике Српске у одбрани Дејтонског споразума изазвао незадовољство у неким амбасадама у Сарајеву.
- Одређени чланови међународне заједнице покушали су да забију клин између грађана Републике Српске и њеног руководства и чак су подржали преурањене и неоправдане позиве на понављање бројања, и то прије него што је Централна изборна комисија /ЦИК/ уопште објавила прелиминарне резултате, а на основу тврдњи о великом броју неправилности за које је накнадно утврђено да су потпуно неосноване - истакнуто је у Извјештају Владе Републике Српске.
У Извјештају је наведено да су напори опозиције и њихових страних савезника пропали јер, као што показују изборни резултати, политика и приоритети руководства Републике Српске одражавају опредјељење велике већине бирача у Републици Српској.
- Грађани Републике Српске, као и њено руководство, сматрају да је очување уставне структуре БиХ кључан приоритет - констатује се у првом поглављу Извјештаја.
У овом документу наглашено је да је заједничка посматрачка мисија ОЕБС-а, Парламентарне скупштине Савјета Европе, Парламентарне скупштине НАТО-а и Европског парламента утврдила да је предизборна кампања "била у такмичарском духу, укључујући и на друштвеним мрежама, и поштоване су основне слободе удруживања, окупљања и изражавања", као и да су посматрачи позитивно оцијенили процес гласања на 95 одсто од 1.785 посматраних мјеста.
Упркос позитивној оцјени ОЕБС-а да су избори у БиХ били поштени, прије него што је прво пребројавање гласова уопште завршено, ЦИК, који је под контролом СДА и опозиције у Републици Српској, наредио је поновно пребројавање гласова за предсједника Републике Српске.
У Извјештају је истакнуто да су се, нажалост, поједине амбасаде у Сарајеву директно уплеле у изборни процес изразивши подршку, готово одмах, поновном пребројавању гласова, а да се нису ни потрудиле да сагледају било какве стварне доказе о неправилностима током гласања.
У документу се напомиње да постоји много разлога за сумњу да је налог за поновно бројање резултат непримјерених утицаја политике, а међународна заједница требало би да буде веома опрезна како не би била уплетена у политичку злоупотребу изборног процеса, што би представљало директну повреду члана 41 Бечке конвенције о дипломатским односима.
У Извјештају Владе Српске се подсјећа да је СДА незаконито преузела контролу над ЦИК-ом и од тада га злоупотребљава у политичке сврхе, да је ЦИК незаконито формиран, односно да су прекршена пословничка правила за избор чланова те комисије, зато што законом утврђен поступак јавног конкурса за избор чланова - никада није спроведен.
- Незаконито формирање ЦИК-а 2020. године, као и његови исполитизовани поступци од тада до данас, наводе бираче да се запитају да ли ЦИК спроводи изборе коректно и да ли је налог за понављање бројања посебно политички мотивисан? Нерегуларно је и без преседана да ЦИК нареди поновно бројање и то чак прије објављивања прелиминарних резултата - истакли су у Извјештају и додали да је ЦИК 27. октобра, након завршетка такозваног контролног поновног бројања, потврдио побједу Милорада Додика за предсједника Републике Српске.
Када је ријеч о осталим изборним резултатима, у овом документу наведено је да су бошњачки бирачи изабрали у Предсједништво БиХ два политичара који су посвећени растурању Дејтонског споразума – Жељка Комшића и Дениса Бећировића.
У Извјештају се подсјећа да је Комшић јасно ставио до знања да Устав БиХ /Анекс четири Дејтонског споразума/ жели да замијени такозваним "грађанским" уставом који би Бошњацима дао слободу да владају над осталим конститутивним народима БиХ, док је Бећировићева политичка странка СДП на сличан начин и јасно ставила до знања да је њен коначни циљ укидање Републике Српске и ФБиХ.
Иако кандидат странке СДА за Предсједништво БиХ Бакир Изетбеговић није изабран, СДА је освојила највећи број мандата у Парламенту ФБиХ, као и највећи број федералних мандата у Представничком дому БиХ.
Један од кључних механизама заштите конститутивних народа из Устава БиХ јесте увођење трочланог Предсједништва са циљем да се обезбиједи представљање сва три конститутивна народа у БиХ - Бошњака, Срба и Хрвата и ова одредба је замишљена као заштита сваког конститутивног народа понаособ од повреде његових интереса од других народа.
Међутим, на изборима 2022. године, баш као и 2006, 2010. и 2018. године, бошњачке политичке странке безобзирно су погазиле овај принцип тако што су подстицале бошњачке бираче да гласају за хрватског члана Предсједништва, чиме су Хрвате лишиле могућности да изаберу свог члана Предсједништва БиХ.
- С обзиром на чињеницу да су Бошњаци далеко бројнији од Хрвата у ФБиХ, бошњачки бирачи могли су да изаберу не само бошњачког члана Предсједништва, него и Жељка Комшића, номинално хрватског политичара, без икакве подршке међу Хрватима /који је чак проглашен персоном нон грата у неким кантонима и градовима са хрватском већином/. Ова изборна манипулација и овај пут Бошњацима практично даје два мјеста у Предсједништву, а Хрватима ниједно - наглашено је у Извјештају.
У првом поглављу Извјештаја Владе Републике Српске закључује се да сваки конститутивни народ треба да бира свог представника у Предсједништву, те да је изборни инжињеринг којим је Комшић изабран, а Хрвати обесправљени - циничан и нечувен.
(РТРС)
