Девизне резерве за годину дана нарасле за милијарду КМ
- Девизне резерве Централне банке БиХ су на крају августа 2022. године износиле 16,5 милијарди КМ, и за годину дана је регистрован пораст резерви за милијарду КМ или за 6,6 одсто.
Како стоји у извјештају Централне банке БиХ, у односу на јул забиљежен је пораст девизних резерви за 254,7 милиона КМ или 1,6 одсто.
"Укупна новчана маса на крају августа 2022. године износила је 32,55 милијарди КМ, док је на мјесечном нивоу регистрован пораст новчане масе за 511,5 милиона КМ. Пораст новчане масе у августу 2022. године резултат је повећања новца за 454,3 милиона КМ и квазиновца за 57,2 милиона КМ", истакли су из Централне банке БиХ.
Додаје се да је на годишњем нивоу пораст новчане масе у августу 2022. године износио 1,91 милијарду КМ или 6,2 одсто.
"Раст је остварен код готовине изван банака за 602,9 милиона КМ или 11 одсто, код преносивих депозита у домаћој валути за 1,55 милијарди КМ или 13,3 одсто и преносивих депозита у страној валути за 215,7 милиона КМ или 6,8 одсто, уз истовремено смањење осталих депозита у домаћој валути за 163,4 милиона КМ или 5,3 одсто и осталих депозита у страној валути за 293,7 милиона КМ", наводи се у извјештају ЦБ БиХ.
Укупни кредити домаћим секторима на крају августа 2022. године износили су 21,81 милијарду КМ, у односу на претходни мјесец забиљежено је благо повећање од 43,9 милиона КМ.
"Годишња стопа раста укупних кредита у августу 2022. године износила је номинално 973,9 милиона КМ. Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 554,3 милиона КМ, приватних предузећа за 392,1 милион КМ, нефинансијских јавних предузећа за 31,9 милиона КМ и код осталих домаћих сектора за 3,3 милиона КМ. Смањење кредитног раста на годишњем нивоу регистровано је код владиних институција за 7,6 милиона КМ 0,7 одсто", стоји у извјештају.
Економиста Адмир Чавалић рекао је да је повећање девизних резерви вјероватно резултат тога да имамо монетарних нестабилности у актуелној инфлацији и да се настоји стабилизирати ситуација.
"Чињеница је да имамо у јеку актуелну кризу која изискује додатне стабилности. Вјероватно се ЦБ БиХ припрема за одређену могућност финансијске кризе и све што ће пратити рецесију која долази наредне године. Активније се укључује и Централна, али и све остале банке у БиХ, како би се ампутирале нелагоде које се могу појавити", казао је Чавалић.
Што се тиче годишње стопе раста укупних кредита у БиХ, Чавалић сматра да је ово било очекивано због чињенице да је грађанство највише угрожено у контексту актуелне инфлације, те да пада животни стандард и грађани су приморани да подижу кредите.
Жељко Шаин, професор на Економском факултету у Сарајеву, истакао је да је податак да је дошло до повећања девизних резерви и добар и лош.
"Добре су особине што имамо веће резерве које могу послужити за неке околности које су предвиђене законом и као стабилизирајући елемент, а лоша је да ми не улажемо довољно у профитабилније сврхе", навео је Шаин.
Појаснио је да је главни кривац политичка ситуација која већ годинама не користи донесени Закон о дугу и задуживању државе БиХ и што тај закон никада није материјализован у пракси.
"Никада ништа од тога није реализирано. У том погледу, тај 'капитал' који се пласира у сагласности са смјерницама о инвестирању девизних резерви према утврђеним законским и подзаконским актима не производи оне ефекте које би могао да има у комбинацији спровођења Закона о дугу и задуживању с нашим инвестиционим потребама стратешког карактера као што су коридор 5ц или енергетски системи", закључио је Шаин.
(Независне)
Како стоји у извјештају Централне банке БиХ, у односу на јул забиљежен је пораст девизних резерви за 254,7 милиона КМ или 1,6 одсто.
"Укупна новчана маса на крају августа 2022. године износила је 32,55 милијарди КМ, док је на мјесечном нивоу регистрован пораст новчане масе за 511,5 милиона КМ. Пораст новчане масе у августу 2022. године резултат је повећања новца за 454,3 милиона КМ и квазиновца за 57,2 милиона КМ", истакли су из Централне банке БиХ.
Додаје се да је на годишњем нивоу пораст новчане масе у августу 2022. године износио 1,91 милијарду КМ или 6,2 одсто.
"Раст је остварен код готовине изван банака за 602,9 милиона КМ или 11 одсто, код преносивих депозита у домаћој валути за 1,55 милијарди КМ или 13,3 одсто и преносивих депозита у страној валути за 215,7 милиона КМ или 6,8 одсто, уз истовремено смањење осталих депозита у домаћој валути за 163,4 милиона КМ или 5,3 одсто и осталих депозита у страној валути за 293,7 милиона КМ", наводи се у извјештају ЦБ БиХ.
Укупни кредити домаћим секторима на крају августа 2022. године износили су 21,81 милијарду КМ, у односу на претходни мјесец забиљежено је благо повећање од 43,9 милиона КМ.
"Годишња стопа раста укупних кредита у августу 2022. године износила је номинално 973,9 милиона КМ. Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 554,3 милиона КМ, приватних предузећа за 392,1 милион КМ, нефинансијских јавних предузећа за 31,9 милиона КМ и код осталих домаћих сектора за 3,3 милиона КМ. Смањење кредитног раста на годишњем нивоу регистровано је код владиних институција за 7,6 милиона КМ 0,7 одсто", стоји у извјештају.
Економиста Адмир Чавалић рекао је да је повећање девизних резерви вјероватно резултат тога да имамо монетарних нестабилности у актуелној инфлацији и да се настоји стабилизирати ситуација.
"Чињеница је да имамо у јеку актуелну кризу која изискује додатне стабилности. Вјероватно се ЦБ БиХ припрема за одређену могућност финансијске кризе и све што ће пратити рецесију која долази наредне године. Активније се укључује и Централна, али и све остале банке у БиХ, како би се ампутирале нелагоде које се могу појавити", казао је Чавалић.
Што се тиче годишње стопе раста укупних кредита у БиХ, Чавалић сматра да је ово било очекивано због чињенице да је грађанство највише угрожено у контексту актуелне инфлације, те да пада животни стандард и грађани су приморани да подижу кредите.
Жељко Шаин, професор на Економском факултету у Сарајеву, истакао је да је податак да је дошло до повећања девизних резерви и добар и лош.
"Добре су особине што имамо веће резерве које могу послужити за неке околности које су предвиђене законом и као стабилизирајући елемент, а лоша је да ми не улажемо довољно у профитабилније сврхе", навео је Шаин.
Појаснио је да је главни кривац политичка ситуација која већ годинама не користи донесени Закон о дугу и задуживању државе БиХ и што тај закон никада није материјализован у пракси.
"Никада ништа од тога није реализирано. У том погледу, тај 'капитал' који се пласира у сагласности са смјерницама о инвестирању девизних резерви према утврђеним законским и подзаконским актима не производи оне ефекте које би могао да има у комбинацији спровођења Закона о дугу и задуживању с нашим инвестиционим потребама стратешког карактера као што су коридор 5ц или енергетски системи", закључио је Шаин.
(Независне)
