ЦИЈЕНЕ ВОЗИЛА У БИХ И ДАЉЕ ВИСОКЕ, ИНФЛАЦИЈА БИ МОГЛА ОТЈЕРАТИ КУПЦЕ
Foto: Ilustracija
Тржиште аутомобила у Босни и Херцеговини се још није опоравило, те су цијене половњака и нових возила и даље далеко више него раније.
Такође, висока инфлација која је тренутно присутна у БиХ би могла утицати на то да се људи све мање одлучују да купују аутомобиле, како нове, тако и половне.
Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, истакао је за "Независне" да је процедура у вези с увозом аутомобила остала иста и компликована.
"Рок испоруке нових аутомобила је од осам до 10 мјесеци. Сад је теже доћи и до половних аутомобила, чије су цијене изузетно високе, за разлику од неког ранијег периода. Ауто-индустрија се још није опоравила и то се ланчано преноси и на половна возила и продаја не иде планираном динамиком због високих цијена како нових, тако и половних", нагласио је Ћорић.
На питање који су разлози оваквог стања, Ћорић одговара да је криза у аутомобилској индустрији почела прије 2020. године и кризе пандемије вируса корона.
"У пандемији је то ескалирало јер је дошло до повећања производње телефона и лаптопа и тог дијела информационих технологија, па су електронски склопови по приоритету ишли у ову индустрију, те је то можда разлог јер је на тржишту мањак електронских склопова. Та криза још траје, али се опоравак аутомобилске индустрије осјети и то ће утицати на смањење рокова за набавку нових возила. То ће и отворити простор за тржиште половних, те ће се, чим понуда буде већа, наћи простор за смањење цијена", појаснио је Ћорић.
Економски аналитичар Игор Гавран рекао је да је дефинитивно истина да се ауто-индустрија у БиХ није опоравила од пандемије.
"Оно што је још важније јесте да се становништво и привреда нису опоравили, а дошло је до великог раста продаје након најтеже кризе пандемије и то су вјероватно биле неке раније набавке које су тада реализоване. У вријеме пандемије касниле су и набавке због недостатка полупроводника и микрочипова. Сада како почиње рецесија, природно је очекивати да потражња за аутомобилима опада јер су људи забринути како ће моћи обезбиједити неке основне животне ствари, те ће куповина возила пасти у други план, чак иако буду доступни. Без опоравка привреде и економије тешко је очекивати опоравак ауто-индустрије у Босни и Херцеговини", појаснио је Гавран.
У току ове године у Босну и Херцеговину је увезено око 35.000 аутомобила укупне вриједности 608 милиона КМ рачунајући и плаћене дажбине, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Како се наводи у овим подацима, у првих осам мјесеци ове године укупно је увезено 34.313 аутомобила, и то од тога 28.467 половних и 5.846 нових.
"У истом периоду прошле године укупно је увезено 35.407 аутомобила, и то 30.193 половних и 5.214 нових укупне вриједности 596.399.296 КМ рачунајући и плаћене дажбине", стоји у подацима УИО БиХ.
Најскупљи аутомобил који је ове године увезен у Босну и Херцеговину Ламборгхини Урус (636), који је власника коштао 554.732 КМ рачунајући и плаћене дажбине.
"Након њега слиједи Феррари Тип Ф8 Трибуто, који је коштао укупно 505.652 КМ, те Порсце 911 Турбо С вриједности 397.272 КМ", истиче се у подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ.
(Независне)
Такође, висока инфлација која је тренутно присутна у БиХ би могла утицати на то да се људи све мање одлучују да купују аутомобиле, како нове, тако и половне.
Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, истакао је за "Независне" да је процедура у вези с увозом аутомобила остала иста и компликована.
"Рок испоруке нових аутомобила је од осам до 10 мјесеци. Сад је теже доћи и до половних аутомобила, чије су цијене изузетно високе, за разлику од неког ранијег периода. Ауто-индустрија се још није опоравила и то се ланчано преноси и на половна возила и продаја не иде планираном динамиком због високих цијена како нових, тако и половних", нагласио је Ћорић.
На питање који су разлози оваквог стања, Ћорић одговара да је криза у аутомобилској индустрији почела прије 2020. године и кризе пандемије вируса корона.
"У пандемији је то ескалирало јер је дошло до повећања производње телефона и лаптопа и тог дијела информационих технологија, па су електронски склопови по приоритету ишли у ову индустрију, те је то можда разлог јер је на тржишту мањак електронских склопова. Та криза још траје, али се опоравак аутомобилске индустрије осјети и то ће утицати на смањење рокова за набавку нових возила. То ће и отворити простор за тржиште половних, те ће се, чим понуда буде већа, наћи простор за смањење цијена", појаснио је Ћорић.
Економски аналитичар Игор Гавран рекао је да је дефинитивно истина да се ауто-индустрија у БиХ није опоравила од пандемије.
"Оно што је још важније јесте да се становништво и привреда нису опоравили, а дошло је до великог раста продаје након најтеже кризе пандемије и то су вјероватно биле неке раније набавке које су тада реализоване. У вријеме пандемије касниле су и набавке због недостатка полупроводника и микрочипова. Сада како почиње рецесија, природно је очекивати да потражња за аутомобилима опада јер су људи забринути како ће моћи обезбиједити неке основне животне ствари, те ће куповина возила пасти у други план, чак иако буду доступни. Без опоравка привреде и економије тешко је очекивати опоравак ауто-индустрије у Босни и Херцеговини", појаснио је Гавран.
У току ове године у Босну и Херцеговину је увезено око 35.000 аутомобила укупне вриједности 608 милиона КМ рачунајући и плаћене дажбине, показују подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Како се наводи у овим подацима, у првих осам мјесеци ове године укупно је увезено 34.313 аутомобила, и то од тога 28.467 половних и 5.846 нових.
"У истом периоду прошле године укупно је увезено 35.407 аутомобила, и то 30.193 половних и 5.214 нових укупне вриједности 596.399.296 КМ рачунајући и плаћене дажбине", стоји у подацима УИО БиХ.
Најскупљи аутомобил који је ове године увезен у Босну и Херцеговину Ламборгхини Урус (636), који је власника коштао 554.732 КМ рачунајући и плаћене дажбине.
"Након њега слиједи Феррари Тип Ф8 Трибуто, који је коштао укупно 505.652 КМ, те Порсце 911 Турбо С вриједности 397.272 КМ", истиче се у подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ.
(Независне)
