Бајден: Нећемо никад заборавити, нећемо никад одустати :: Semberija INFO ::

 

Бајден: Нећемо никад заборавити, нећемо никад одустати


ВАШИНГТОН - Предсjедник САД Џозеф Бајден положио је данас виjенац код Пентагона, на обиљежавању 21. годишњице терористичких напада на Њујорк и Вашингтон, и у говору одао пошту "изванредним Американцима" који су дали живот у једном од најцрњих дана за америчку нацију.

"Нећемо никада заборавити, нећемо никада одустати", рекао је Бајден на комеморативној свечаности. "Наша обавезаност на то да спријечимо неки нови напад на САД нема краја", пренио је АП ријечи америчког предсједника.

Двадесет једну годину послије терористичких напада у којима су исламски терористи Ал Каиде отели четири путничка авиона, Бајден је истакао да, иако су САД напустиле Авганистан, његова администрација наставља да трага за одговорнима за напад 11. септембра.

Председнику САД су се на годишњој комеморацији придружили и чланови породица људи који су изгубили живот у терористичком нападу код Пентагона, као и руководство Министарства одбране.

"Имамо према вама невјероватан, невјероватн дуг", рекао је Бајден.

Прва дама Џил Бајден говориће на Националном меморијалном обиљежју ''''лета 93'''' у Шенксвилу, у Пенсилванији.

Потпредсједница Камала Харис и њен супруг присуствоваће у Њујорку церемонији комеморације у Националном меморијалном центру 11. септембар.

У уторак 11. септембра 2001. године, нападачи самоубице отели су америчке путничке авионе и ударили њима у два њујоршка небодера, убивши хиљаде људи.

Овај напад остаје један од најтрауматичнијих догађаја века, не само за Америку већ и за остатак света, пренео је Би-Би-Си.

Четири авиона која су летела над источним делом Сједињених Америчких Држава истовремено је отео мали тим отмичара.

Они су затим употребљени као џиновски навођени пројектили како би ударили у зграде симболе Њујорка и Вашингтона.

Два авиона ударила су у Куле близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку.

Први је ударио у Северну кулу у 08.46 часова по источном времену, други је ударио у Јужну кулу у 09.03 сати.

Зграде су се запалиле, заточивши људе на вишим спратовима, и обавивши читав град густим димом.

За мање од два сата, обе куле од 110 спратова срушиле су се у огромном облаку дима.

У 09.37 часова, трећи авион уништио је западно крило Пентагона надомак Вашингтона.

Четврти авион срушио се у поље у Пенсилванији у 10.03, након што су путници пружили отпор.

Вјерује се да су отмичари намјеравали да нападну и зграду Капитола у Вашингтону.

Укупно је животе изгубило 2.977 људи, не рачунајући 19 отмичара, већина њих у Њујорку.

Страдало је свих 246 путника и чланова посаде у четири авиона, у Кулама близнакињама, погинуло је 2.606 људи на лицу места или касније од повреда, а у Пентагону је страдало 125 особа.

Најмлађа жртва била је двогодишња Кристина Ли Хенсон, која је живот изгубила у једном од авиона са родитељима Питером и Сју.

Најстарији је био 82-годишњи Роберт Нортон, који је био у другом авиону са супругом Жаклином, са којом је путовао на свадбу.

Међу жртвама било је држављана 77 земаља.

Њујорк је изгубио 441 припадника служби хитних интервенција.

Хиљаде људи је рањено или је касније развило болести повезане са нападима, а међу њима и ватрогасци који су радили у рушевинама.

Нападе је из Авганистана испланирала екстремистичка исламистичка мрежа Ал Каида.

Предвођена Осамом Бин Ладеном, Ал Каида је кривила САД и њене савезнике за ратне сукобе у муслиманском свету.

Отмице је извело 19 људи, радећи у три тима од по пет чланова.

Свака група је имала неког ко је прошао пилотску обуку и то у летачким школама у САД.

Петнаест отмичара били су Саудијци као и сам Бин Ладен.

Двојица су били из Уједињених Арапских Емирата, један из Египта и један из Либана.

Мање од мјесец дана после напада, председник САД Џорџ Буш повео је инвазију на Авганистан, уз подршку међународне коалиције, како би искоренио Ал Каиду и пронашао Бин Ладена.

Међутим, америчка војска је тек 2011. године коначно лоцирала и убила Бин Ладена у суседном Пакистану.

Наводни планер напада од 11. септембра, Халид Шеик Мухамед, ухапшен је у Пакистану 2003. године.

Од тада га држе у америчком притвору у Заливу Гвантанамо где још увек чека на суђење.

Прошлог мјесеца предсједник Бајден је саопштио да су САД у тајној операцији убиле Ајмана ал Завахрија, лидера Ал Каиде који је помогао да се организују терористички напади у САД пре 21 годину.


Танјуг / Глас Српске