Одмјеравање снага на Медитерану
БАЊАЛУКА - Југоисток Европе, односно западни Балкан и Медитеран интересантни су великим силама, САД и Русији, због близине Блиског истока, пловних путева, коридора и енергената, односно због економских, финансијских и геополитичких интереса.
Каже ово за “Глас Српске” директор Евроазијског безбједносног форума из Београда, генерал у пензији Митар Ковач, анализирајући појачану активност руских војних бродова разарача и НАТО снага у Средоземљу, па и у самом Јадранском мору. Према ријечима Ковача, систем безбједности у Европи је озбиљно поремећен након избијања украјинске кризе. На видјело су изашле све стратегије великих сила, прије свега САД, Њемачке и Велике Британије.
- Покушавају се направити нове линије поделе и утврдити нове железне завесе. Русија је јасно ставила до знања да неће прихватити такав систем који се гради након пада Берлинског зида, што се манифестовало кроз наставак ширења граница НАТО према истоку. Стога, на руско повећано војно присуство на југоистоку Европе, посебно у Медитерану, треба гледати као на одговор и поруку НАТО-а, који је бацио око на Медитеран и западни Балкан, па и на простор Албаније где планира изградити велику војно поморску базу. Руси се противе томе, баш као и слању немачких војника у БиХ - истакао је Ковач.
Упозорава како су посљедња дешавања показала да НАТО по сваку цијену покушава “окупирати” балканске просторе, ставити до знања да је то њихова зона утицаја, те БиХ и Србију увући у ову војну западну алијансу.
- Све ово ће утицати на политичку и безбедоносну стабилност у овој нашој регији. Уосталом и група америчких сенатора је недавно открила шта им је крајњи циљ, тражећи да НАТО пошаље своје војнике у БиХ уколико Русија у СБ УН одбије да продужи мандат ЕУФОР-а - каже Ковач.
Научни савјетник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Драган Петровић сматра како је све ово процес који узима све више маха како би се заузела што боља позиција и у овом региону.
- Украјина је само отворила једну кутију у којој су сви држали неке своје планове. Русија је у међувремену ојачала и спремна је да се “бори” за своје интересе широм света па и на овом подручју. Одлучили су да отворено изађу на црту Америци и НАТО-у. Уколико узму целокупну украјинску обалу, значи и Одесу, представљаће то за њих велику победу. То би Русији омогућило да се врати и на подручје Медитерана, што подразумева и Јадран. Наравно, до ових промена неће доћи преко ноћи, али сигурно је да ће њихово присуство у Средоземљу бити појачано. Уколико заузму ушће Дунава, тај процес ће сигурно бити убрзан - каже за “Глас Српске” Петровић.
Појашњава и како ново одмјеравње снага у Медитерану није ништа друго до борба титана око геополитичког утицаја на стратешким тачкама. Мишљења је и како ће Русија, и поред свих западних санкција, и даље јачати и покушавати да прошири свој утицај, који је, како је истакао, далеко мање малигнији од западног.
- Све ово ме подсећа некако на отопљавање леда. Неке санте пливају океаном, али то не значи да је готово с тим процесом. Са овим отопљавањем долазе и ласте, као весници пролећа. Али, како за кога. Неће свима бити пролеће. Србима овакав развој ситуације у неку руку и одговара, јер је руска политика далеко разумнија од оне која нам се намеће од стране Вашингтона и Лондона, који траже уништење Српске и одрицање од Косова - рекао је Петровић.
Виши научни сарадник на Институту друштвених наука и предсједник Форума за стратешке студије из Београда Невен Цветићанин сматра како је и ово само дио једне глобалне партије покера у којој се стално подижу улози. Како је истакао, он већ дуже вријеме заступа тезу да ће на крају услиједити нека нова “Јалта”.
- Уколико дође до “мале” Јалте, она би се вероватно бавила само питањем безбедности у Европи и одређивањем зона утицаја. У другом случају, претпостављам да би били узети у обзир и шири стратешки интереси великих сила на океанима и морима. Русија на овај начин жели остати део приче у прерасподели зона утицаја - рекао је Цветићанин.
У протеклих неколико седмицама три су руска војна брода ушла у Јадранско море, а међу њима су били разарач Адмирал Трибутс, али и шпијунски брод Василиј Татишчев. Како су накнадно објавили поједини хрватски портали, у међународним водама Јадранског мора примијећене су и руске подморнице. Начелник италијанског Врховног штаба одбране, адмирал Ђузепе Каво Драгоне том приликом је рекао да ће медитеранске земље морати да се привикну на руске ратне бродове на Средоземном мору. Руски ратни бродови наводно су пловили дуж италијанске обале све до Анконе.
Постсовјетска Русија држала је у Медитерану, каже Драгоне, све до 2015. године само један ратни брод.
- Русија је уз знатна улагања обновила сиријску луку Тартус. Добили су концесију на пола вијека, претварајући је у важну базу. Прошле године у Медитерану било је десетак јединица. Кретале су се јужно од Кипра, гдје су лежишта нафте и гаса, и наравно гдје су биле вјежбе НАТО-а. Сада, с обзиром на украјинску кризу, имају моћну поставу, са чак двадесет бродова - истакао је овај италијански адмирал, наводећи да је Путин 31. јула потписао документ у којем Медитеран назива стратешким подручјем.
Није дуго требало чекати на одговор друге стране. Јуче је изведен прелет два највећа америчка стратешка бомбардера Б-52 изнад Дубровника, обала Црне Горе, Тиране и Скопља.
Ради се о двије америчке “летеће тврђаве” стациониране у бази Фаирфорд у Глокерширу у Великој Британији. Како је наведено у саопштењу из Лондона, сврха ове војне операције је показати америчку преданост безбједности НАТО савезника лоцираних на југоистоку Европе.
Иначе, ови бомбардери су коришћени и у операцији “Здружени одговор”, односно НАТО кампањи на Косову 1999. године. Они су нарочито били активни у бомбардовању тадашње границе између СР Југославије и Албаније, гдје су масовно коришћене касетне бомбе.
Оно што Б-52 чини “супертврђавом” је могућност ношења чак двадесет нуклеарних пројектила. Деведесетих је додата и могућност ношења стратешких пројектила великог домета, са више нуклеарних бојевих глава по пројектилу.
Уобичајене појаве
Стручњак за безбједност, професор Гордан Акрап из Хрватске, коментаришући кретање руских бродова у Јадрану, истакао је да на цијелу ову војну акцију ипак не би требало гледати тако озбиљно. Како је појаснио, такве случајеве видимо често на подручју Балтика, односно Сјеверног мора, и Норвешке, а сада то видимо и у Јадрану.
Глас Српске
Каже ово за “Глас Српске” директор Евроазијског безбједносног форума из Београда, генерал у пензији Митар Ковач, анализирајући појачану активност руских војних бродова разарача и НАТО снага у Средоземљу, па и у самом Јадранском мору. Према ријечима Ковача, систем безбједности у Европи је озбиљно поремећен након избијања украјинске кризе. На видјело су изашле све стратегије великих сила, прије свега САД, Њемачке и Велике Британије.
- Покушавају се направити нове линије поделе и утврдити нове железне завесе. Русија је јасно ставила до знања да неће прихватити такав систем који се гради након пада Берлинског зида, што се манифестовало кроз наставак ширења граница НАТО према истоку. Стога, на руско повећано војно присуство на југоистоку Европе, посебно у Медитерану, треба гледати као на одговор и поруку НАТО-а, који је бацио око на Медитеран и западни Балкан, па и на простор Албаније где планира изградити велику војно поморску базу. Руси се противе томе, баш као и слању немачких војника у БиХ - истакао је Ковач.
Упозорава како су посљедња дешавања показала да НАТО по сваку цијену покушава “окупирати” балканске просторе, ставити до знања да је то њихова зона утицаја, те БиХ и Србију увући у ову војну западну алијансу.
- Све ово ће утицати на политичку и безбедоносну стабилност у овој нашој регији. Уосталом и група америчких сенатора је недавно открила шта им је крајњи циљ, тражећи да НАТО пошаље своје војнике у БиХ уколико Русија у СБ УН одбије да продужи мандат ЕУФОР-а - каже Ковач.
Научни савјетник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Драган Петровић сматра како је све ово процес који узима све више маха како би се заузела што боља позиција и у овом региону.
- Украјина је само отворила једну кутију у којој су сви држали неке своје планове. Русија је у међувремену ојачала и спремна је да се “бори” за своје интересе широм света па и на овом подручју. Одлучили су да отворено изађу на црту Америци и НАТО-у. Уколико узму целокупну украјинску обалу, значи и Одесу, представљаће то за њих велику победу. То би Русији омогућило да се врати и на подручје Медитерана, што подразумева и Јадран. Наравно, до ових промена неће доћи преко ноћи, али сигурно је да ће њихово присуство у Средоземљу бити појачано. Уколико заузму ушће Дунава, тај процес ће сигурно бити убрзан - каже за “Глас Српске” Петровић.
Појашњава и како ново одмјеравње снага у Медитерану није ништа друго до борба титана око геополитичког утицаја на стратешким тачкама. Мишљења је и како ће Русија, и поред свих западних санкција, и даље јачати и покушавати да прошири свој утицај, који је, како је истакао, далеко мање малигнији од западног.
- Све ово ме подсећа некако на отопљавање леда. Неке санте пливају океаном, али то не значи да је готово с тим процесом. Са овим отопљавањем долазе и ласте, као весници пролећа. Али, како за кога. Неће свима бити пролеће. Србима овакав развој ситуације у неку руку и одговара, јер је руска политика далеко разумнија од оне која нам се намеће од стране Вашингтона и Лондона, који траже уништење Српске и одрицање од Косова - рекао је Петровић.
Виши научни сарадник на Институту друштвених наука и предсједник Форума за стратешке студије из Београда Невен Цветићанин сматра како је и ово само дио једне глобалне партије покера у којој се стално подижу улози. Како је истакао, он већ дуже вријеме заступа тезу да ће на крају услиједити нека нова “Јалта”.
- Уколико дође до “мале” Јалте, она би се вероватно бавила само питањем безбедности у Европи и одређивањем зона утицаја. У другом случају, претпостављам да би били узети у обзир и шири стратешки интереси великих сила на океанима и морима. Русија на овај начин жели остати део приче у прерасподели зона утицаја - рекао је Цветићанин.
У протеклих неколико седмицама три су руска војна брода ушла у Јадранско море, а међу њима су били разарач Адмирал Трибутс, али и шпијунски брод Василиј Татишчев. Како су накнадно објавили поједини хрватски портали, у међународним водама Јадранског мора примијећене су и руске подморнице. Начелник италијанског Врховног штаба одбране, адмирал Ђузепе Каво Драгоне том приликом је рекао да ће медитеранске земље морати да се привикну на руске ратне бродове на Средоземном мору. Руски ратни бродови наводно су пловили дуж италијанске обале све до Анконе.
Постсовјетска Русија држала је у Медитерану, каже Драгоне, све до 2015. године само један ратни брод.
- Русија је уз знатна улагања обновила сиријску луку Тартус. Добили су концесију на пола вијека, претварајући је у важну базу. Прошле године у Медитерану било је десетак јединица. Кретале су се јужно од Кипра, гдје су лежишта нафте и гаса, и наравно гдје су биле вјежбе НАТО-а. Сада, с обзиром на украјинску кризу, имају моћну поставу, са чак двадесет бродова - истакао је овај италијански адмирал, наводећи да је Путин 31. јула потписао документ у којем Медитеран назива стратешким подручјем.
Није дуго требало чекати на одговор друге стране. Јуче је изведен прелет два највећа америчка стратешка бомбардера Б-52 изнад Дубровника, обала Црне Горе, Тиране и Скопља.
Ради се о двије америчке “летеће тврђаве” стациониране у бази Фаирфорд у Глокерширу у Великој Британији. Како је наведено у саопштењу из Лондона, сврха ове војне операције је показати америчку преданост безбједности НАТО савезника лоцираних на југоистоку Европе.
Иначе, ови бомбардери су коришћени и у операцији “Здружени одговор”, односно НАТО кампањи на Косову 1999. године. Они су нарочито били активни у бомбардовању тадашње границе између СР Југославије и Албаније, гдје су масовно коришћене касетне бомбе.
Оно што Б-52 чини “супертврђавом” је могућност ношења чак двадесет нуклеарних пројектила. Деведесетих је додата и могућност ношења стратешких пројектила великог домета, са више нуклеарних бојевих глава по пројектилу.
Уобичајене појаве
Стручњак за безбједност, професор Гордан Акрап из Хрватске, коментаришући кретање руских бродова у Јадрану, истакао је да на цијелу ову војну акцију ипак не би требало гледати тако озбиљно. Како је појаснио, такве случајеве видимо често на подручју Балтика, односно Сјеверног мора, и Норвешке, а сада то видимо и у Јадрану.
Глас Српске
