Градски одбор СНСД Бијељина изражава озбиљну забринутост да су и Мирко Шаровић и Јелена Тривић подлегли снажном утицају „виртуелног фејсбук свијета“ у којем већ увелико живе градоначелници Бијељине и Бања Луке, Љубиша Петровић и Драшко Станивуковић. Тако су Тривић и Шаровић, сликајући се за Пантелино у Бијељини устврдили како је „способни“ Петровић утицао на развој града иако је, у реалности, донио највећи застој у улагањима, док је способност показао бјежањем и из управе ФК „Радник“.

Тривићка, чини се, сматрају у ГО СНСД, има и „виртуелно“ убјеђење да републичка власт опструише Петровића иако је у реалности Петровић одбио да се пред славу Града састане са министром пољопривреде Борисом Пашалићем и разговара о помоћи семберским пољопривредницима ради санације посљедица суше.

“Претходно је више пута недоличним понашањем одбио све понуде највиших делегација републичке власти да се разговара о конкретним потезима за наставак развоја Бијељине”, наводе из ГО СНСД Бијељина.

У „виртуелном“ свијету градоначелник се, за Шаровића и Тривићку, одлично носи са изазовима политичке ситуације која, није погодна за рад управе?! У реалном свијету градска управа није ни формирана до краја, практично не функционише и не реализује ни пројекте претходне управе, нема рјешења ни за један градски проблем и ствара нове, посебно у области урбанизма. Истовремено Петровић нуди грађанима политикантска оправдања како је за све крив неко други. Увијек неко други.

Једино што је близу истини је тврдња да се на овај начин опструише развој и Семберије и људи који у њој живе. Али, заиста, то је првенствено захваљујући Петровићевој упорној „приватизацији“ градске управе у сврху безуспјешних покушаја сопствене, незреле политичке промоције.

Ни Шаровић ни Тривићка то не виде јер они подржавају принцип „што горе то боље“, а на тај начин већ двије године ради, боље рећи не ради, и градоначелник Петровић.


​ГО СНСД Бијељина