- Босна и Херцеговина заузима 58. мјесто на свијету када су у питању државе које су најсигурније за живот и путовање, што је чини најнебезбједнијом од свих држава насталих распадом бивше Југославије.

На то упућују подаци сајта Глобални индекс мира (ГПи), који је 163 државе свијета рангирао по мирољубивости и то, између осталог, анализирајући податке о политичкој стабилности, односима са сусједним државама, унутрашњим и спољашњим сукобима, стопи криминала, броју избјеглица...

На врху листе разлога због којих је БиХ најмање безбједна у региону издваја се политичка нестабилност. Након тога, ту су односи између цивилне полиције и локалне полиције, интензитет конфликта унутар земље те незадовољавајући односи са сусједним државама. ГПи као битан узрок, а узевши процјене Ецономист Интеллигенце Унита, наводи приступ оружју грађана у БиХ. Такође, овај глобални сајт проблематику види и у нивоу перцепције криминала у друштву, неадекватном рјешавању питања избјеглица, а листу закључује осредњом оцјеном за сигурност и безбједност.

Коментаришући наведено, социолог Владимир Васић каже за "Независне новине" да ратна прошлост у БиХ доприноси умјереној и неизвјесној садашњости, али и да би политичка ситуација била још нестабилнија да овдје пресудну улогу нема међународни фактор, за који Васић сматра да има и негативан утицај.

"Чини се да је коначно сазрела ситуација да БиХ буде, бар у тим оквирима, самостална држава и да кључне одлуке доносе локални/домаћи политичари. Али оно што одговорно тврдим јесте и да мноштву тих тензија и проблема у БиХ, што се рефлектује кроз стање у држави, кумује и тај неки страни фактор. Историјски гледано, БиХ је увијек била прекретница неких великих сила и доста тога се овдје преламало", наводи Васић.

Он истиче да је тешко очекивати да се стање у БиХ поправи, бар у вези с питањем односа три народа и политичких елита.

"Водећи политичари константно говоре како се не могу договорити. Све то утиче и на долазак инвеститора, одлазак људи из БиХ и на једну, не само политичку, већ и социоекономску нестабилност", наглашава Васић.

Најмирољубивија држава за живот са простора бивше Југославије је Словенија, која се одлично котира на листи ГПи и заузима седмо мјесто у свијету. Хрватска је, према оцјени овог сајта, на 15. мјесту, Сјеверна Македонија на 36, а Црна Гора на 48. Безбједносно, испред БиХ је и Србија, која је на 52. мјесту на свијету, што, по Васићевом мишљењу, ипак није добра процјена, прије свега због ситуације везане за питање Косова и Метохије.

"Тамо су изражене тензије између Срба и Албанаца, али имам осјећај да се само БиХ ставља у тај неки фокус нестабилности, у намјери да се покаже да је она један неуспјели покушај међународних фактора да створе од ње функционалну државу", каже Васић.

Иначе, листа најбезбједнијих и најмирнијих дестинација коју је објавио Глобални индекс мира (ГПи) састављена је од 163 државе свијета, а на првом мјесту је Исланд, који, према доступним подацима, има скоро нулту потрошњу на одбрану, ниску стопу криминала и држава је која се готово нигдје не спомиње ни када су у питању међународни сукоби. То су, између осталог, разлози због којих је држава са сјевера Европе на врху ове листе већ 15 година.

На листи десет најбезбједнијих држава свијета још су: Нови Зеланд, Ирска, Данска, Аустрија, Португал, Чешка, Сингапур и Јапан.
 
(Независне)