Иницијатива: Траже да појефтини одрицање од бх. држављанства
У мору поскупљења у БиХ једино ће можда појефтинити таксе за одрицање од бх. држављанства, које коштају и до 800 марака.
У томе смо, иначе, рекордери у односу на земље у окружењу. Иницијатива да им се цијена снизи, коју је поднијела Мирјана Маринковић Лепић, посланица у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, требало би да буде разматрана већ ове седмице.
"Иницијатива је на дневном реду Представничког дома. У овој тренутној ситуацији заиста се не може ништа гарантовати. У најмању руку, надам се да ће иницијатива ући у други круг гласања и онда је оно једноставније и постоји нада да то прође. Ово се односи и на грађане из Републике Српске и ја бих вољела да то посланици тако и резонују", навела је Маринковић Лепићева.
Она у изјави за "Независне новине" истиче да имамо егзодус становништва због комплетне ситуације у БиХ, па и оне коју направе политичари, а онда то, у коначници, буде и извор високе зараде буџету.
"Добила сам од министрице цивилних послова БиХ Анкице Гудељевић одговор односно мишљење. Она оправдава висину ове таксе", истиче Маринковић Лепићева, док изјаву министрице Гудељевић нисмо успјели добити.
"Независне новине" су у посједу тог одговора Гудељевићеве, у којем се наводи да би требало да остане у постојећим правним оквирима и да не би требало мијењати износ прописаних такси, јер би се предложено смањење такси могло тумачити и на начин да се додатно стимулише одрицање од држављанства и одлазак из БиХ (?!).
Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, сматра да ове таксе уопште не би требало да се наплаћују грађанима који се одричу бх. држављанства.
"Ми смо годинама указивали на то да се тај новац од грађана узима. Тај новац никако не треба узимати од грађана, довољно их је казнила наша држава па су морали да оду", рекла је Зукићева за "Независне новине".
Према нашим сазнањима, у предметима одрицања од држављанства БиХ за само три године (2019-2021) уплаћене су таксе у износу од 3.345.065,90 КМ. Рецимо, у прошлој години, по том основу држава је приходовала 1.027.585,90 КМ.
Подсјетимо, из Канцеларије за ревизију институција БиХ раније су навели да, у зависности од тога у корист које државе се подносилац захтјева одриче босанскохерцеговачког држављанства, износ таксе варира.
Како се додаје, такса која се овом приликом плаћа износи 800 КМ, осим ако се не ради о одрицању у корист држављанства неке од држава насталих распадом СФРЈ, гдје је износ значајно мањи и износи 200 КМ.
Истиче се да је, даљом анализом висине износа исте таксе у региону, установљено да је у Црној Гори 588 КМ, у Хрватској 657, а у Србији 580 КМ без обзира на то у корист које државе се врши одрицање од држављанства ових земаља.
Независне новине
У томе смо, иначе, рекордери у односу на земље у окружењу. Иницијатива да им се цијена снизи, коју је поднијела Мирјана Маринковић Лепић, посланица у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, требало би да буде разматрана већ ове седмице.
"Иницијатива је на дневном реду Представничког дома. У овој тренутној ситуацији заиста се не може ништа гарантовати. У најмању руку, надам се да ће иницијатива ући у други круг гласања и онда је оно једноставније и постоји нада да то прође. Ово се односи и на грађане из Републике Српске и ја бих вољела да то посланици тако и резонују", навела је Маринковић Лепићева.
Маринковић Лепићева је, како истиче, иницијативу поднијела због чињенице да је прије двије или три године, приликом постављања питања колико се заради на таксама за одрицање од држављанства, добила одговор да се ради о позамашним сумама.
"Додатно ме мотивисала ревизија учинка, коју је радио Уред за ревизију институција БиХ, а чија су тема управо накнаде и таксе, гдје је констатовано да је ријеч о енормно високим таксама, које су највише у односу на земље окружења", рекла је Маринковић Лепићева.
Она у изјави за "Независне новине" истиче да имамо егзодус становништва због комплетне ситуације у БиХ, па и оне коју направе политичари, а онда то, у коначници, буде и извор високе зараде буџету.
"Добила сам од министрице цивилних послова БиХ Анкице Гудељевић одговор односно мишљење. Она оправдава висину ове таксе", истиче Маринковић Лепићева, док изјаву министрице Гудељевић нисмо успјели добити.
"Независне новине" су у посједу тог одговора Гудељевићеве, у којем се наводи да би требало да остане у постојећим правним оквирима и да не би требало мијењати износ прописаних такси, јер би се предложено смањење такси могло тумачити и на начин да се додатно стимулише одрицање од држављанства и одлазак из БиХ (?!).
Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, сматра да ове таксе уопште не би требало да се наплаћују грађанима који се одричу бх. држављанства.
"Ми смо годинама указивали на то да се тај новац од грађана узима. Тај новац никако не треба узимати од грађана, довољно их је казнила наша држава па су морали да оду", рекла је Зукићева за "Независне новине".
Према нашим сазнањима, у предметима одрицања од држављанства БиХ за само три године (2019-2021) уплаћене су таксе у износу од 3.345.065,90 КМ. Рецимо, у прошлој години, по том основу држава је приходовала 1.027.585,90 КМ.
Подсјетимо, из Канцеларије за ревизију институција БиХ раније су навели да, у зависности од тога у корист које државе се подносилац захтјева одриче босанскохерцеговачког држављанства, износ таксе варира.
Како се додаје, такса која се овом приликом плаћа износи 800 КМ, осим ако се не ради о одрицању у корист држављанства неке од држава насталих распадом СФРЈ, гдје је износ значајно мањи и износи 200 КМ.
Истиче се да је, даљом анализом висине износа исте таксе у региону, установљено да је у Црној Гори 588 КМ, у Хрватској 657, а у Србији 580 КМ без обзира на то у корист које државе се врши одрицање од држављанства ових земаља.
Независне новине
