Амброзија (фазануша, фазанка, лимунџик или партизанка) је једногодишња биљка, висока метар до метар и по, која је са подручја Сјеверне Америке увезена у Европу контаминираним пошиљкама сјемена. Период који је пред нама погодује ширењу и развоју ове биљке, те утјецају који она има на пољопривредне површине, али и људе.  

Као коров, распрострањена је у БиХ до те мјере да представља фокус здравствених и еколошких проблема. Размножава се сјеменом, а шири посредством човјека или вјетром. Због тога, из Института за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ) су издали низ препорука, савјета и инструкција са мјерама за спречавање ширења и процедурама уништавања амброзије. 

Амброзија не продире дубоко у подлогу тако да је способна да се укорјени и на веома плитком и збијеном земљишту. У пољопривредним усјевима коријен црпи хранива и воду за своју велику биљну масу и тако осиромашује тло и умањује приносе. Причињава велике директне и индиректне штете у биљној производњи. 

Најбоље физичко уклањање

У инструкцијама које је објавио Институт за заштиту биља ИНЗ-а, наводи се да мјере борбе против амброзије могу бити административне, механичке и хемијске. Најефикаснији начин сузбијања амброзије је директно чупање из коријена док је још млада, посебно послије кише, на површинама гдје се јављају појединачне биљке. 

Механички третман је посебно значајан на подручјима гдје су развијена насеља, на подручјима око стамбених и  пословних објеката, породилишта, школа, дјечијих вртића итд. У подручјима које имају проблем експанзивног ширења амброзије, основно опредјељење сузбијања је физичким методама, односно кошењем.

Биљка се коси прије цвјетања најмање пет (5) центиметара изнад земље. Ако се не коси ниско, израста поново за 20 дана као нова генерација или као ретровегетација, која је честа након кошења. У току вегетационог периода, амброзију је пожељно сузбијати вишеструким кошењем. Механички начин уништавања амброзије је најтежи, али изгледа најучинковитији.

Употребу хемијских средстава за сузбијање амброзије у насељеним мјестима треба свести на минимум. Само мање површине које је немогуће косити третирају се еколошки безбједним препаратима, уз перманентно праћење промјена на околни живи свијет. Од хемијских мјера сузбијања ове биљке на разним непољопривредним површинама за препоруку је кориштење такозваних неселективних (тоталних) хербицида на бази глифосата, глуфосинат-амонијума, дихлобенила или имазапира.

Ако се наиђе на амброзију у цвату или већ у прецвјетавању, најбоље ју је одрезати и спалити, како се евентуално већ зрело сјеме не би ширило даље те тако пренијело амброзију на нове површине. Сузбијање и уништавање амброзије врши се на површинама: пољопривредног, шумског, грађевинског и водног земљишта.

Ко је надлежан за рјешавање проблема?

Одлуком Владе Федерације Босне и Херцеговине мјере за спрјечавање ширења и уништавање амброзије проводе власници и корисници пољопривредног земљишта, шумског или грађевинског земљишта, субјекти који управљају водотоцима и каналима и површинама уз водотоке и канале; који одржавају површине уз јавне путеве, цесте и жељезничке пруге, који управљају националним парковима, парковима, гробљима и другим зеленим површинама; те власници и корисници запуштених земљишних површина поред путева..

Посљедице по људе

Полен амброзије је један од најјачих познатих алерганата. Код осјетљивих особа може доћи до црвенила очију, сузења и свраба очију, запушења носа, свраба носа, кихања, кашља, пискања у прсима, отежаног дисања, астме, као и других алергијских манифестација, као на примјер на кожи и пробави. 

Како наводе из ИНЗ-а, такве особе имају смањену радну способност или дјеца способност учења, смањена им је концентрација, нервозни су и уопштено имају смањен квалитет живљења. Праг који изазива алергијске реакције је врло низак-мањи од 20 поленових зрна по метру кубном зрака.

Више информација о изгледу, карактеристикама, начину ширења и искорјењивању амброзије, али и надлежностима у вези са њеним сузбијањем и уништавањем, Институт за здравље и сигурност хране Зеница је објавио на својој интернет страници, те детаљно и у летку који ће бити дистрибуиран у јавности, а истовремено у електронској форми доступан на интернет страници inz.ba

Институт за здравље и сигурност хране Зеница