Стручни тим Института за здравље и сигурност хране Зеница приредио је информацију и адекватну илустрацију о неопходном опрезу, превентиви, али и рјешавању евентуалних проблема које могу узроковати крпељи.

Текст је актуелан обзиром на период врућина, предстојећи викенд и интензивнији боравак у природи. 

Доласком топлијег времена, сваке године здравствени радници забиљеже пораст броја угриза крпеља. Чешћи и дужи боравак у природи је нешто што доноси ризик од угриза, па у Институту за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ) препоручују опрез. Иако струка каже да је тек сваки четврти крпељ заражен, проблем може настати ако се крпељ задржи дуже времена у тијелу и ако његова крв дође у контакт са крвљу пацијента.

Крпељи, паразитарни инсекти се хране крвљу жртве тиме преносе и заразне болести, које су у нашим крајевима јављају спорадично, али нису безазлене. Крпеље сматрамо најважнијим преносиоцима болести код људи и животиња. Код људи крпељи могу узроковати интоксикације које се најчешће очитују парализом, иритацијом и алергијом. Болести код домаћих животиња преносиве крпељима представљају важан ограничавајући фактор за развој сточарства.

За активност крпеља врло је важна виша температура и влажност, па су зато најбројнији и најактивнији у прољеће и током љета. Могу се сусрести и у јесен, али знатно рјеђе. У љетним мјесецима све већи број особа одлази у природу и на ливаде, често и са својим љубимцима. На тај начин се излажу и могућем угризу крпеља. Крпељи се хране крвљу жртве, а самим тим преносе и заразне болести које су у нашим крајевима јављају спорадично, али нису безазлене.

У наставку вам преносимо важне информације и савјете, које су припремили стручњаци Служби за епидемиологију и ветеринарско јавно здравство ИНЗ-а.

 Болести људи и животиња

Најзначајније заразне болести код људи које преносе крпељи су:

Крпељни менингоенцефалитис – упална болест централног нервног система, чија клиничка слика може ићи од обичне прехладе до тешких упала мозга;

Конго-кримска хеморагијска грозница – заразна болест која се јако ријетко јавља на нашем подручју, али доводи до поремећаја у згрушавању крви, те изазива тешка крварења. што за посљедицу може имати смрт;

Рикециозе – болести које могу сличити грипи, али могу изазвати и тешке облике болести са смртоносним компликацијама,

Лајмска болест – обољење које је карактеристично по кожној промјени (прстенасто црвенило) на мјесту угриза крпеља, те која пролази спонтано и безазлено, ако се лијечи правовремено с одговарајућим антибиотицима,  док у неким формама послије извјесног времена може изазвати тешке упале срца и мозга. На подручју ФБиХ, као и ЗДК сваке године региструје се мањи број обољелих од лајмске болести.

 Најзначајније заразне болести код животиња које преносе крпељи су:

Лајмска болест - обољење животиња које се манифестује промјенама на кожи, зглобовима, срцу, нервном систему, очима итд. Код болесних паса су губитак апетита, температура, болни зглобови, брзо умарање и нервни поремећаји.

Пироплазмоза (бабезиоза) - Болест наступа нагло, може се манифестирати од 36 до 72 сата након убода крпеља. Посебну пажњу треба обратити у случајевима: изразите слабости животиње (брзо умарање, нерадо кретање, незаинтересираност, малаксалост, немоћ, депресија), високе температуре (грознице) од 40-41°Ц, промијењене боје урина, блиједе и иктеричне слузнице, зачеп или прољев, повраћање, одбијање хране и губитак апетита, убрзано дисање и рад срца. Први знак болести који власник може примијетити, најчешће је појава крвних боја у урину (хемоглобинурија), односно тамна мокраћа - због пропадања великог броја црвених крвних станица. У тој фази, на жалост, болест је већ јако узнапредовала!

Ерлихиоза код паса - најчешћи симптоми болести су склоности према крварењу, повраћање, губитак тјелесне тежине, грозница, повећање слезене, повећање лимфних чворова, губитак координације мишићних покрета, шумови на срцу, крв у мокраћи и црна катранаста столица каракеристичног мириса.

Туларемија (Глодарска куга, Зечја грозница) је примарно болест дивљих животиња, првенствено глодара (зечева, кунића, вјеверица, мишева, пацова) која се преноси на човјека и неке  домаће животиње (овце, псе и мачке). Клинички знаци нису карактеристични, животиње су апатичне и имају грчеве. Болест завршава угинућем животиње за два до десет дана.

Заштита, превенција и уклањање паразита са коже

Иако већина угриза прође без заразе, ипак се може јавити попратна појава као иритација коже и алергијске реакције настале на мјестима угриза. Најбољи начин заштите од крпеља је ностити одговарајућу одјећу и обућу (дугих рукава и ногавица) приликом боравка у природи, нанијети репеленте (спреј и креме које одбијају инсекте) на кожу прије поласка у природу, те детаљно провјерити кожу послије повратка кући (посебно дјелове гдје је кожа најњежнија, типа: иза врата, уха, испод пазуха, дојке, препоне, иза кољена итд).Посебно обратити пажњу код прегледа мале дјеце на главу, јер су дјеца ниска и веома често се крпељ закачи на тај дио тијела.

Особе које примјете закаченог крпеља на тијелу требале би га чим прије уклонити чистим рукама и дезинфицираном пинцетом, на начин да се инсект узме лагано у предјелу главе, тј. што ближе кожи те да се извуче благим, равномјерним повлачењем од коже без икаквог увртања, пазећи при том да се извуче цијели инсект без оштећења коже и без икакве употребе уља, бензина, леда или неких других препарата. У случају да остане глава или усни апарат инсекта треба га покушати извући пинцетом без оштећења коже, у противном јавити се у хитну медицински помоћ. Битно је прегледати мјесто угриза, дезинфицирати га, те још једном провјерити да ли је све извучено из коже.

У случају појаве отеклине или неке друге кожне промјене на мјесту убода требало би примјенити неки протуалергијски лијек. Антимикробна заштита послије убода крпеља у правилу се одређује код надлежног љекара на основу пратећих симптома.

Не препоручује се други начин уклањања крпеља посебно типа спаљивања шибицом, гњечењем крпеља, премазивања неком кремом, мастима или уљима, јер је неучинковит. За особе које су професионално изложене убодима крпеља (шумари, војници, планинари, ловци) препоручује се вакцинација, кажу у ИНЗ.

Код животиња, нарочито паса, најбоља је превентива системска употреба средстава за заштиту од крпеља, те свакодневно прегледавање паса и уклањање крпеља. Данас постоје врло ефикасни препарати, у облику таблета, спот-он препарата, те огрлица, чијом се редовитом употребом, нарочито у сезони крпеља, значајно може смањити ризик од обољења. За болести које преносе крпељи најважнија је редовна мјесечна заштита од ектопаразита током цијеле године, те преглед животиње након свакодневне шетње, а препоручује се и вакцинација паса.

Институт за здравље и сигурност хране Зеница