Емануел Макрон је у Јелисејску палату ушао као најмлађи предсједник у историји Француске, са само 39 година. Намјера му је била да уздрма дотадашњи начин вођења политике. Наметнуо се као борац против популизма с великим амбицијама, који није ни лијево ни десно, подсјећа РТС.

Његов први мандат обиљежили су протести "жутих прслука" и пандемија вируса корона, а због рата у Украјини трпејела је и његова трка за реизбор. Појавио се на скуповима тек у финишу кампање, одбивши учешће у дебати са осталим кандидатима на француској телевизији.

Ефекти рата у Украјини брзо су избледјели и усмјерили пажњу француске јавности на његове посљедице - раст цијена енергије који је гурнуо инфлацију на 4,5 одсто, највише од средине осамдесетих година. То је вјешто искористила лидерка крајње деснице Марин ле Пен.

-Са циенама гаса, струје и горива више нема шале. Хитно нам је потребно рјешење. Као предсједница ћу тражити смањење пореза на додату вриједност с 20 на 5,5 одсто за све енергетске производе - обећала је Ле Пен.

У запећак је гурнула и непопуларну причу о својим ранијим контактима с руским предсједником Владимиром Путином.

Фокус на трошковима живота омогућио јој је да преотме дио присталица још једног кандидата крајње деснице - Ерика Земура, који се у кампањи чврсто држао антисламских и антиимгрантских ставова.

У трци за предсједника је и ветеран радикалне љевице Жан Лик Меланшон, који је по анкетама на трећем мјесту. Слиједи га кандидаткиња конзервативних Републиканаца Валери Пекрес, која себе пореди с Маргарет Тачер и Ангелом Меркел.

Истраживања, међутим, показују да ће се главна битка водити између Макрона и Марин ле Пен.

-Динамика у изборним анкетама иде јој наруку. Знатно је смањена разлика између ње и Макрона, дијели их свега 3,5 процената. То је за њу изузетан резултат, бољи од оног из 2017. године када није било другог кандидата крајње деснице Ерика Земура. Не можемо са сигурношћу да кажемо ко ће бити први након првог круга, иако Макрон у овом тренутку води . каже Фредерик Даби, директор истраживачке агенције ИФОП.

Макрон упозорава присталице да не узимају здраво за готово да ће освојити други мандат.

- Увијек сам радио на томе да убиједим људе у оно што је важно. Ништа није гарантовано, али нема страха - поручио је Макрон.

Директор Париског инситута политичких наука Марк Лазар сматра да ће Макрон, ако се у другом кругу буде надметао са Марин ле Пен, и Макрон имати врло борбену кампању.

-Оптужиће је за крајње десни популизам, као ризик и пријетњу за демократију. Посветиће много више пажње социјалним темама, с циљем да привуче лијево орјентисане бираче - истиче Лазар.

Право гласа има 48,7 милиона Француза. Аналитичари оцјењују да би највећи изазови ових избора могли да буду изражена апатија и неодлучност бирача.

Глас Српске