Србију је у петак потресла вијест о погибији осам рудара у руднику "Соко". Истрага ће открити како је дошло до несреће и да ли је она могла бити избјегнута.

Инжењер електротехнике Милан Камберовић је у разговору за РТС објаснио зашто је рад у овом руднику посебно опасан и како функционише систем обавјештавања када дође до испуштања метана.

Инжењер електротехнике са преко 30 година искуства у рударству Милан Камберовић упознат је са радом рудника "Соко" у којем је јуче дошло до трагедије.

Инжењерски кадар се, каже, труди да стално унапређује и развија поједине системе који мјере доњу и горњу границу експлозивности метана.

Камберовић објашњава да постоје два аларма. Први аларм се оглашава на један посто волумног запреминског простора метана. Он се само сигнализира и та информација стиже у диспечерски центар.

"Тај центар има гласноговорну комуникацију и може обавестити све раднике у подземној експлоатацији, односно запослене у тој смени. Они добијају информацију да је дошло до излива метана и других нежељених последица и они се по акцији повлачења, повлаче у најсигурнији део јамских просторија и чекају даља упутства шта ће се десити", наводи Камберовић.

Послије другог аларма технички директор узима палицу у своје руке и руководи даљом производњом и дешавањима.

Каже да су све досадашње несреће биле сличне, као и да је рудник "Соко" један од најопаснијих од девет рудника угља са подземном експлоатацијом.

"Поред метана имате и додатни елемент који је важан, избој гаса и масива из лежишта. Зато рудари у руднику 'Соко' врше предбушења и испуштају лагано под притиском тај гас ако га има, како не би дошло до избоја гаса", рекао је Камберовић додајући да је логично и да ће се више средстава улагати у овакав рудник због његових карактеристика.

Карактеристике метана

Камберовић објашњава да је гас метан, који се назива и земни гас или природни гас, по природи лакши од ваздуха и иде у горње дијелове затвореног простора, односно исијава се у атмосферу ако је на отвореном.
Метан се користи у котларницама, али и у другим технолошким процесима и спада у мање опасне гасове у односу на друге техничке гасове који се могу наћи у природи и који се могу произвести технолошким  процесом.
"Његова доња граница експлозивности је пет посто у волумном запреминском простору, а горња граница 15 посто. Најопаснији је при стехиометријској смеси од девет посто, што значи да се свака молекула међу собом спојила и може доћи до хаварије. Тада је разарање највеће и притисци су највећи", објашњава Камберовић.

"Није било ни секунде времена да се реагује"

Рудник "Соко" је један од девет рудника који послују у саставу Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља "Ресавица". Вршилац дужности директора "Ресавице" Саша Спасић каже да је највјероватније дошло до пробоја метана и да је његова концентрација била 95 процената. Није било ни секунде времена да се реагује, рекао је Спасић.

Спасић је рекао да је истрага у току и да ће по њеном окончању јавност бити детаљно обавијештена.
"Најбитније је да су повређени добро, а рудник, ЈП 'Ресавица' и Влада брину о тим људима, као  што ће бринути и о породицама страдалих рудара", рекао је Спасић.

Апеловао је на јавност да се не бави спекулацијама и подацима који нису тачни.

"С највећим процентом сигурности могу да кажем да је дошло до пробоја метана у огромној количини. Такви случајеви су ретки, овакав процената метана, мислимо да је било 95 процената, не верујем да је негде скоро виђен", навео је Спасић.

Каже да је рудник "Соко" у метанском режиму рада и да увијек постоји велика могућност да ће нешто непланирано да се деси, због чега је опремљен најсавременијим системом детекције, праћења и контроле штетних гасова у јами.

"Најсавременија технологија је инсталирана у јами, имамо диспечерски центар који прати концентрацију метана у сваком моменту. Оваква ситуација није могла да се предвиди", навео је в. д. директора "Ресавице".

Истиче и да уређаји за мјерење концентрације метана нису показивали ништа што би указивало на трагедију.
"Рудари који су износили страдале другове рекли су ми да после 50 минута, када су сишли у јаму, она је била у потпуном реду, није било никаквих ломова. Нико није могао да реагује на такву концентрацију метана, која је довела до истискивања кисеоника. Сваки рудар има свог самоспасиоца код себе, пластично речено, држи се на куку. Нису имали ни секунд времена да употребе тог самоспасиоца", навео је Спасић.

Рудари овог рудника раде у три смјене, а у јучерашњој смјени било их је 67.
"Приликом сваког силаска у јаму врше се безбедносне и здравствене провере, често се проверавају запослени у вези са алкохолом и психоактивним супстанцама. Били су адекватно обучени, то је све што могу да кажем. Све што је до руководства у руднику је поштовано према закону", рекао је в. д. директора "Ресавице".

Данас је Дан жалости у мјестима у којима су живјела осморица страдалих рудара - у Алексинцу, Сокобањи и Трговишту.
​
(Танјуг)