ВЕЋ СЕ СУОЧАВАМО С НЕСТАШИЦОМ
Foto
У нашим месницама све је мање телећег и јунећег меса, а разлог је прекомјерни увоз и осиромашен домаћи сточни фонд што би, упозоравају фармери, ускоро могло да доведе до озбиљне несташице јунетине, али и свињетине.
С друге стране, месо је у РС и БиХ све скупље, са тенденцијом даљег пораста цијена. Један од разлога је поскупљење сточне хране, а други то што европске државе из којих увозимо, због недостатка домаћег меса, диктирају цијене како желе.
Тренутно, килограм телећег бута у месницама кошта до 28 марака, јунећег 20, а свињског девет КМ. Телетина са костима иде до 20 марака, јунетина до 14, а килограм свињске крменадле кошта око осам КМ.
Луксуз у тањиру
Милован Б. из Бањалуке каже да је прије неколико дана остао без текста када је у једној месници, од цјелокупне понуде телетине, затекао само једну кољеницу.
- Кажу да све теже долазе до домаће телетине, а и јунетине је све мање, због чега и цијене расту. Месо је код нас заиста прескупо, тако да грађани на својим трпезама имају све мање јела прављених с јунетином или телетином. Ако месо и даље буде поскупљивало, заиста ће бити доступно само оним имућнијим људима, а за обични свијет биће луксуз, у правом смислу ријечи - истиче саговорник Српскаинфо.
У месницама које смо контактирали потврђују да је у Српској све мање јунади, због чега им набавка меса представља све већи проблем.
- Чињеница је да из године у годину на тржишту има све мање јунади, што нам отежава пословање. Домаћим фармерима се, очигледно, не исплати узгој стоке, због чије несташице и ми имамо мању понуду. Зато и јесмо у ситуацији да јунетина највише поскупљује. А због пораста цијена меса, те поскупљења, генерално, суочавамо се и с падом промета. Није нам свеједно кад морамо да дижемо цијене, јер је већина грађана у тешкој ситуацији, усљед чега све мање купују - истичу за Српскаинфо у једној бањалучкој месници. Рок трајања По свему судећи, актуелне цијене меса неће дуго мировати. Како кажу домаћи фармери, килограм живе ваге јунади је донедавно коштао 4,5, а сада иде и до шест КМ, са тенденцијом даљег повећања.
- Килограм живе ваге товних свиња је 3,5 КМ, такође са тенденцијом поскупљења. Све ово ће довести до пораста цијена у месницама. Можемо да заборавимо на јефтино месо, а на акцијама ће само бити оно месо које је пред истеком рока трајања. Такође, меснице имају све већу муку да набаве довољно јунетине, па је овог меса све мање у понуди што је, такође, један од разлога поскупљења - наглашава за Српскаинфо предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, Стојан Маринковић.
Према његовим ријечима, то је посљедица драстичног смањења домаћег сточног фонда, у првом реду због прекомјерног увоза, који годинама урушава домаћу производњу.
- Прије четири-пет година фармери су производили јунетине за 25 до 30 одсто потреба грађана БиХ, а данас производе тек 10 одсто. Дакле, на девет килограма увезеног меса потрошимо килограм домаћег. Већ деценију и по упозоравамо да се системски ради на уништавању домаће пољопривредне производње и да Савјет министара, ни у једном сазиву у посљедњих 20 година, није увео ниједну заштитну мјеру, која би омогућила равноправан однос наших примарних пољопривредних произвођача са онима у Европи - каже Маринковић.
Инертна власт
Додаје да смо сад у ситуацији да је домаћа примарна производња уништена, а да ћемо месо које увозимо све скупље плаћати.
- Овај сценарио је неминован, јер домаћа власт и даље не реагује на нашу пропаст. Додуше, сад је касно за било каква ограничења, јер не можемо оставити становништво без меса, с обзиром на то да је домаћег све мање. Давно се требало размишљати о томе, а цех небриге власти плаћају произвођачи, док ће највећу цијену платити потрошачи - упозорава Маринковић.
Подсјећа да произвођачи из БиХ никада нису тражили забрану, него ограничење увоза. Тачније, увођење царина на свјеже и расхлађено говеђе и свињско месо од 10 одсто, те таксу од 1,5 КМ по килограму свињског и 2,5 КМ по килограму увезеног говеђег меса.
- Тражили смо да се домаће животиње користе за производњу свјежег меса, а јасно нам је да за прераду морамо да увозимо. Сад се суочавамо са скоком цијена меса како због поскупљења компоненти за сточну храну, тако и због несташице. Нисмо смањили производњу зато што смо лијени, него зато што нисмо имали рачунице да товимо стоку. Наиме, за нас је поражавајуће да све мање производимо, а да, због прекомјерног увоза, опет муку мучимо с вишковима. Сада, кад нема алтернативе, цијене ће у све већој мјери диктирати извозници, а месо ће временом бити резервисано само за богате - упозорава Маринковић.
У Спољнотрговинској комори БиХ кажу да је ситуацију у месопрерађивачкој индустрији додатно закомпликовала руско-украјинска криза.
- Њене последице се огледају у недостатку увозне сировине, првенствено свињског и говеђег меса. БиХ је, наиме, због недостатка довољних количина из домаће производње зависна од увоза. Сада се биљежи раст цијена увозне сировине до 70 одсто, због повећања цијене живе ваге стоке до 40 одсто на свјетској берзи - саопштили су из ове коморе.
ВРИЈЕДНОСТ УВОЗА ВЕЋА ЗА 20 ОДСТО
У Босну и Херцеговину је прошле године увезено меса и месних прерађевина у вриједности већој од 401 милион марака, што је, у поређењу с годином раније, више за скоро 19 одсто. Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да смо током 2020. увезли ових производа у вриједности од готово 337,5 милиона КМ. С друге стране, лани смо извезли меса и прерађевина вриједних тек 110 милиона КМ, што је три и по пута мање од увоза.
Кад је ријеч о увозу, предњачи говеђе свјеже и смрзнуто месо, чија се вриједност у поменутом периоду са 165 милиона попела на 216 милиона марака. На другом мјесту је свјеже и смрзнуто свињско месо, којег смо лани увезли у вриједности 66,1 милион КМ, а годину раније 63,1 милион КМ. У овом периоду извезли смо 12 милиона КМ говеђег меса, те непуних 300.000 КМ свињетине. Дакле, на једну КМ говедине коју извеземо, из увоза нам дође овог меса у вриједности 18 КМ.
(Српска Инфо)
С друге стране, месо је у РС и БиХ све скупље, са тенденцијом даљег пораста цијена. Један од разлога је поскупљење сточне хране, а други то што европске државе из којих увозимо, због недостатка домаћег меса, диктирају цијене како желе.
Тренутно, килограм телећег бута у месницама кошта до 28 марака, јунећег 20, а свињског девет КМ. Телетина са костима иде до 20 марака, јунетина до 14, а килограм свињске крменадле кошта око осам КМ.
Луксуз у тањиру
Милован Б. из Бањалуке каже да је прије неколико дана остао без текста када је у једној месници, од цјелокупне понуде телетине, затекао само једну кољеницу.
- Кажу да све теже долазе до домаће телетине, а и јунетине је све мање, због чега и цијене расту. Месо је код нас заиста прескупо, тако да грађани на својим трпезама имају све мање јела прављених с јунетином или телетином. Ако месо и даље буде поскупљивало, заиста ће бити доступно само оним имућнијим људима, а за обични свијет биће луксуз, у правом смислу ријечи - истиче саговорник Српскаинфо.
У месницама које смо контактирали потврђују да је у Српској све мање јунади, због чега им набавка меса представља све већи проблем.
- Чињеница је да из године у годину на тржишту има све мање јунади, што нам отежава пословање. Домаћим фармерима се, очигледно, не исплати узгој стоке, због чије несташице и ми имамо мању понуду. Зато и јесмо у ситуацији да јунетина највише поскупљује. А због пораста цијена меса, те поскупљења, генерално, суочавамо се и с падом промета. Није нам свеједно кад морамо да дижемо цијене, јер је већина грађана у тешкој ситуацији, усљед чега све мање купују - истичу за Српскаинфо у једној бањалучкој месници. Рок трајања По свему судећи, актуелне цијене меса неће дуго мировати. Како кажу домаћи фармери, килограм живе ваге јунади је донедавно коштао 4,5, а сада иде и до шест КМ, са тенденцијом даљег повећања.
- Килограм живе ваге товних свиња је 3,5 КМ, такође са тенденцијом поскупљења. Све ово ће довести до пораста цијена у месницама. Можемо да заборавимо на јефтино месо, а на акцијама ће само бити оно месо које је пред истеком рока трајања. Такође, меснице имају све већу муку да набаве довољно јунетине, па је овог меса све мање у понуди што је, такође, један од разлога поскупљења - наглашава за Српскаинфо предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, Стојан Маринковић.
Према његовим ријечима, то је посљедица драстичног смањења домаћег сточног фонда, у првом реду због прекомјерног увоза, који годинама урушава домаћу производњу.
- Прије четири-пет година фармери су производили јунетине за 25 до 30 одсто потреба грађана БиХ, а данас производе тек 10 одсто. Дакле, на девет килограма увезеног меса потрошимо килограм домаћег. Већ деценију и по упозоравамо да се системски ради на уништавању домаће пољопривредне производње и да Савјет министара, ни у једном сазиву у посљедњих 20 година, није увео ниједну заштитну мјеру, која би омогућила равноправан однос наших примарних пољопривредних произвођача са онима у Европи - каже Маринковић.
Инертна власт
Додаје да смо сад у ситуацији да је домаћа примарна производња уништена, а да ћемо месо које увозимо све скупље плаћати.
- Овај сценарио је неминован, јер домаћа власт и даље не реагује на нашу пропаст. Додуше, сад је касно за било каква ограничења, јер не можемо оставити становништво без меса, с обзиром на то да је домаћег све мање. Давно се требало размишљати о томе, а цех небриге власти плаћају произвођачи, док ће највећу цијену платити потрошачи - упозорава Маринковић.
Подсјећа да произвођачи из БиХ никада нису тражили забрану, него ограничење увоза. Тачније, увођење царина на свјеже и расхлађено говеђе и свињско месо од 10 одсто, те таксу од 1,5 КМ по килограму свињског и 2,5 КМ по килограму увезеног говеђег меса.
- Тражили смо да се домаће животиње користе за производњу свјежег меса, а јасно нам је да за прераду морамо да увозимо. Сад се суочавамо са скоком цијена меса како због поскупљења компоненти за сточну храну, тако и због несташице. Нисмо смањили производњу зато што смо лијени, него зато што нисмо имали рачунице да товимо стоку. Наиме, за нас је поражавајуће да све мање производимо, а да, због прекомјерног увоза, опет муку мучимо с вишковима. Сада, кад нема алтернативе, цијене ће у све већој мјери диктирати извозници, а месо ће временом бити резервисано само за богате - упозорава Маринковић.
У Спољнотрговинској комори БиХ кажу да је ситуацију у месопрерађивачкој индустрији додатно закомпликовала руско-украјинска криза.
- Њене последице се огледају у недостатку увозне сировине, првенствено свињског и говеђег меса. БиХ је, наиме, због недостатка довољних количина из домаће производње зависна од увоза. Сада се биљежи раст цијена увозне сировине до 70 одсто, због повећања цијене живе ваге стоке до 40 одсто на свјетској берзи - саопштили су из ове коморе.
ВРИЈЕДНОСТ УВОЗА ВЕЋА ЗА 20 ОДСТО
У Босну и Херцеговину је прошле године увезено меса и месних прерађевина у вриједности већој од 401 милион марака, што је, у поређењу с годином раније, више за скоро 19 одсто. Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да смо током 2020. увезли ових производа у вриједности од готово 337,5 милиона КМ. С друге стране, лани смо извезли меса и прерађевина вриједних тек 110 милиона КМ, што је три и по пута мање од увоза.
Кад је ријеч о увозу, предњачи говеђе свјеже и смрзнуто месо, чија се вриједност у поменутом периоду са 165 милиона попела на 216 милиона марака. На другом мјесту је свјеже и смрзнуто свињско месо, којег смо лани увезли у вриједности 66,1 милион КМ, а годину раније 63,1 милион КМ. У овом периоду извезли смо 12 милиона КМ говеђег меса, те непуних 300.000 КМ свињетине. Дакле, на једну КМ говедине коју извеземо, из увоза нам дође овог меса у вриједности 18 КМ.
(Српска Инфо)
