За мјесец дана Французи излазе на биралишта, гдје ће гласати у првом кругу предсједничких избора. Понуда кандидата је шаролика, а на гласачком листићу биће 12 имена чије је кандидатуре потврдио Уставни савјет Француске. Уколико не буде побједника у првом кругу, а анкете предвиђају да неће бити, други круг гласања заказан је за 24. април.
​
Актуелни предсједник Емануел Макрон, који је тек прије неколико дана потврдио кандидатуру, убједљиво води у анкетама - 29 одсто.

Чини се да је, упркос губитку радних мјеста изазваном вишемјесечним лоцкдоwном у Француској, протестима"жутих прслука", који су обиљежили његов први мандат, као и оптужбама да штити интересе богатих, Макрон најближи побједи.

Мјесто број два, према анкетама, припада Марин ле Пен, која је и на изборима 2017. године ушла у други круг са Макроном. Тада је, међутим, стајала далеко боље - око 22 одсто, тек један или два одсто иза Макрона. Овог пута не само да је разлика већа, већ је и на тој страни политичког спектра много већа гужва, па гласове дијели са Ериком Земуром и Николом Дипон Ењаном.

Први , некада новинар и писац, познат је по антимигрантским и антисемитским ставовима због којих је чак и осуђиван. Анкете Земуру дају око 12 одсто подршке. Дипон Ењан, евроскептични шеф странке Устани Француска, има тек око два одсто подршке, али довољно да "откине" дио гласова Ле Пеновој.

Кандидаткиња од које Ле Пенова страхује је Валери Пекрес, шефица региона Ил и кандидаткиња конзервативне странке Републиканци. Анкете јој дају око 12 одсто, колико и Земуру, али у Француској је сматрају озбиљном пријетњом за Макрона ако се нађу у другом кругу.

На лијевој страни је већина кандидата чија ће се имена наћи на гласачком листићу.

Они се и најслабије котирају и нико нема шансе за побједу, па чак ни за други круг. Ту су градоначелница Париза Ан Идалго и бивши активиста Гринписа Јаник Жадо, који заједно имају тек седам одсто подршке.

Затим , Фабијен Русел, вођа Комунистичке партије, Филип Путу, бивши радник у фабрици "Форда" који је добио отказ 2019. године. За радничка права бори се и Натали Арто, бивша нас-тавница, која излази на изборе испред Партије радничке борбе, и Жан Ласал, посланик из региона Бијарн и бивши пастир, познат по томе што је штајковао глађу како би спријечио затварање фабрике. Убједљиво најјачи кандидат са ове стране је ветеран Жан Лик Меланшон, лидер партије Непокорна Француска, који се кандидовао и на претходним изборима.

Тада је добио 20 одсто, што је резултат којем сада тешко може да се нада. Анкете му дају око 12 одсто, али то је највећи резултат који је забиљежио мјесецима уназад.