- Босна и Херцеговина би прије краја године могла добити кандидатуру за чланство у ЕУ, међутим услови су да државне институције профункционишу, да почне рјешавање 14 кључних приоритета и да демонстрира усклађивање своје спољне политике са спољном политиком ЕУ, сазнају "Независне".

Ова информација и није велико изненађење имајући у виду изјаве које су европски званичници давали у протекло вријеме, откад је почео рат у Украјини, јер ЕУ жели да демонстрира да има пуну контролу и утицај у нашем региону.
Посљедња у низу таквих изјава дошла је од Аналене Бербок, њемачке министарке спољних послова, приликом њене посјете Сарајеву.

"Дошла сам с јасном поруком: Њемачка ће овдје, у вашој земљи и на западном Балкану показати више присутности. Због тога смо први пут именовали посебног изасланика Владе Њемачке за западни Балкан", рекла је она.

Подсјећања ради, "Независне" су прве ексклузивно јавиле да је Мануел Сарацин, политичар из партије Зелених, именован на ову позицију, десетак дана прије његове званичне потврде.

Бербокова је на прес-конференцији у Сарајеву изјавила да ће Сарацинов задатак бити да западни Балкан држи високо на њемачкој агенди. Она је истакла да је једини разлог да је на западни Балкан дошла сада чињеница да је у Украјини рат. Подсјећања ради, управо су "Независне" писале да Њемачка планира јачи ангажман у региону како би спријечила прелијевање кризе из Украјине на овај регион.

"Независне " су прошле године прве у БиХ најавиле самит између руског и америчког предсједника, а управо је Њемачка снажно инсистирала да дође до договора великих сила. Међутим , након што су преговори пропали, а Русија почела војну акцију у Украјини, дошло је до потпуног геополитичког преокрета у Њемачкој, који се сада одражава и на наш регион.

Што се тиче кандидатуре за БиХ, како сазнајемо, у Њемачкој сматрају да ће сада бити лакше увјерити скептичније чланице ЕУ, попут Низоземске и Француске, да се тај процес убрза, посебно имајући у виду да ће јаче присуство Запада и кроз дипломатску активност и кроз присуство ЕУФОР-а додатно мотивисати домаће политичаре да се посвете реформама, посебно оним из 14 приоритета Европске комисије.

Фарис Кочан, експерт за проширење и западни Балкан из Словеније, за "Независне" каже да је само прије петнаестак дана убрзање процеса приступања БиХ ЕУ било незамисливо, али да је Украјина све промијенила.

"Кандидатски статус би био јако добар сигнал и релативно непроблематичан за ЕУ, јер зелено свјетло не значи ништа друго осим процес дугог преговарања. Тако да у том смислу је то реално, али не могу у овом тренутку рећи хоће ли за тај кандидатски статус бити важнија Русија или враћање представника РС у државне институције", сматра он.

С друге, пак, стране, Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност, скептичан је да ће БиХ до краја године успјети доћи до кандидатског статуса.

"У овом тренутку не видим назнаке да би Еуропска комисија могла промијенити своју ранију позицију, а земље чланице још мање. Умјесто тражења кандидатског статуса, БиХ као и све земље западног Балкана би учиниле и себи и ЕУ услугу уколико би баш у овом тренутку тражиле појашњење од ЕУ шта је то реални, оствариви и међусобно корисни циљ којем земље региона могу да теже и који могу остварити ако проводе реформе и усклађују се са ЕУ, у наредних пет до седам година",  каже он за "Независне".

Ћеримагић каже да је БиХ требало још прије десетак година да добије кандидатски статус и отвори преговоре о чланству.

"ЕУ је већ казала властима у БиХ да би уз усвајање три закона везана за правосуђе и борбу против корупције, проведбу измјена Изборног закона и с тиме повезаних уставних промјена, БиХ могла рачунати на препоруку Еуропске комисије о кандидатском статусу за БиХ. Онда би се земље чланице ЕУ једногласно морале сагласити да такву одлуку и донесу", каже он.

Напредак ка Европској унији коментарисао је и Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ, након састанка с Оливером Вархељијем, европским комесаром за проширење, истакавши да од убрзаног чланства БиХ у ЕУ нема ништа.

"Вархељи инсистира на функционалности у БиХ како би ЕУ могла да настави са својим развојним пројектима. Јасно је речено, ако буду приморани, да то неће бити само кажњавање Републике Српске, него обустава помоћи за БиХ, што је разлог да сједнемо и рашчистимо у БиХ неке ствари", рекао је Додик.
 
(Независне)