ЗАШТО СЕ ВАКЦИНИСАНИ И ДАЉЕ ЗАРАЖАВАЈУ, А НИЈЕ ДА ВАКЦИНЕ НЕ РАДЕ :: Semberija INFO ::

 

ЗАШТО СЕ ВАКЦИНИСАНИ И ДАЉЕ ЗАРАЖАВАЈУ, А НИЈЕ ДА ВАКЦИНЕ НЕ РАДЕ


Foto


БРИСЕЛ - Свијет управо пролази кроз нови талас пандемије вируса корона.

Земље као што су Сједињене Државе, Француска и Велика Британија, Аргентина, Бразил и многе друге доживљавају рекордне бројеве случајева због истовременог дјеловања делта и омикрон варијанти.

Међутим, научници, љекари и здравствене институције настављају да се ослањају на разне вакцине које су већ тестиране и одобрене широм свијета као заштиту против заражавања.

     Лажна контроверза узима маха

Имајући у виду дневни пораст броја нових случајева ковида-19 у земљама као што су САД, Француска и Велика Британија, дјелотворност вакцина још једном је постала предмет расправе на друштвеним мрежама.

И док неки корисници критикују мјере које уводе власти да би подстакле на вакцинацију, други осуђују потенцијалне нуспојаве вакцина.

До сада су главне примјећене нуспојаве биле благе и нестајале су природним путем у року од неколико дана.

Међу главним притужбама су: бол и црвенило око мјеста убода, температура, главобоља, умор, бол у мишићима, грозница и мучнина.

Озбиљније појаве, као што су анафилкса, тромбоза, перикардитис и миокардитис (запаљење срчаног мишића), здравствене власти сматрају изузетно ријетким, а корист од примања доза далеко надмашује примјећене ризике, тврде они.

ББЦ је разговарао са педијатром и специјалистом за инфективне болести Ренатом Кфоуријем о ефикасности актуелних вакцина и чињеници да вакцинисани могу да се заразевирусом корона и пренесу га даље.

Он каже да је први талас вакцина против вируса корона у које спадају производи фајзера, астразенеке и јансена, између осталих, желео да смањи ризик од најозбиљнијих облика болести, који за посљедицу имају болничко лијечење и смрт.

"Вакцине много боље штите од озбиљнијих облика него од умјерених, благих или асимптоматичних облика ковида. Што је озбиљнији резултат, то је већа ефикасност", истиче Кфоури, који је директор Бразилског друштва за имунизацију.

Главни циљеви ових имунизатора, стога, никад нису били да се заустави сама инфекција, већ да се напад вируса корона учини мање штетним по тијело.

Исто резоновање стоји и иза вакцине против грипа, која постоји већ деценијама.

Та доза, која се нуди сваке године, не штити нужно од заражавања вирусом инфлуенце, али избјегава честе компликације код најугроженијих група, као што су дјеца, труднице и старији.

Гледајући ширу слику, ова заштита против најтежих облика болести има директан утицај на читав здравствени систем: смањење тежине респираторних инфекција за резултат има мање гужве на хитним пријемима, већу доступност кревета на одјељењима за интензивну његу и више времена за здравствене тимове да се посвете лијечењу пацијената на одговарајући начин.

А подаци указују на то да вакцине у том погледу играју веома добру улогу: према Комонвелтовом фонду, дозирање против вируса корона је спријечило, закључно са новембром 2021. године, укупно 1,1 милион смрти и 10,3 милиона болничких лијечења само у САД.

Европски центар за контролу и превенцију болести (ЕЦДЦ) и Свјетска здравствена организација (СЗО) процјењују да су, откако су започеле вакцинације против ове болести, широм Европе спашени животи 470.000 људи старијих од 60 година.

     Шта објашњава актуелну ситуацију?

Учесталост поновног заражавања или позитивних дијагноза међу вакцинисанима у посљедње вријеме се повећала, а то може да се објасни са три фактора.

Први је једноставан: људи се традиционално окупљају и славе током новогодишњих и божићних празника.

То само по себи повећава ризик од преношења вируса корона.

Друго, скоро годину дана откако су дозе постале доступне у неким дијеловима свијета, експерти су открили да имунитет против ковида послије вакцинације не траје вјечно.

"Видјели смо да временом та заштита јењава. Тај пад ће бити већи или мањи у зависности од типа вакцине и старости сваког појединца", објашњава Кфоури.

Трећи фактор има везе са појављивањем варијанте омикрон, која је заразнија и против које стечени имунитет вакцинама или претходним обољевањем од ковида дјелују мање ефикасно.

"Имајући ово у виду, заражавање вакцинисаних треба доживјети као нешто уобичајено и мораћемо да научимо да живимо са том ситуацијом. Срећом, овај скорашњи скок броја случајева ковида за последицу је имао мању стопу болничких лијечења и смрти, нарочито међу људима који су већ вакцинисани. Вакцине настављају да штите против најозбиљнијих облика болести, као што је и очекивано".