ДУПЛА ДНЕВНИЦА И ЗА 3. ЈАНУАР
За овај и предстојећи викенд имамо и државне и вјерске празнике у 2022. години, а ти дани се посебно рачунају што се тиче исплате дневница
У суботу, са првим даном 2022. године имамо и први празник - Нову годину. Према Закону о државним и другим празницима, Нова година спада у државне празнике и то оне који се прослављају два дана заредом. То иначе значи да су нерадни 1. и 2. јануар, али ове године, с обзиром на то да 2. јануар пада у недељу, тај други нерадни дан се "пребацује“ за понедељак 3. јануар.
Божић и Ускрс нерадни за све
Већ следећег викенда, у петак 7. јануара, пада Божић, вjерски празник и који је такође нерадан дан. За разлику од Нове године, он се слави само један дан али тај дан је нерадан за све запослене, без обзира којој верској конфесији припадају (или не припадају ниједној). Исти је случај и за Ускрс (ове године 22, 23, 24. и 25. април). У оба случаја нерадни дани значе и дупле дневнице за оне који су радили, а "обичне" за оне који одмарају.
То за већину запослених грађана значи да ће имати "продужени" викенд, односно да неће радити три дана. Неком тако календар доноси продужени недељни одмор, а некоме додатак на плату, односно дупле дневнице за рад у дане празника.
Наиме, према Закону о раду, свако ко ради на дан државног или вjерског празника који признаје држава, има право на увећану зараду за рад на тај дан. Зарада се увећава онолико колико је утврђено општим актом предузећа и/или уговором о раду, али то не може бити мање од 110 одсто од основице плате.
Та база, односно основица, за обрачун увећане зараде, садржи основну зараду утврђену у складу са законом, општим актом и уговором о раду. То значи да се ради само о "основној плати“, односно да у њу не улазе примања по основу радног учинка ("варијабилни део“), разни бонуси, награде, накнада за топли оброк, регрес, минули рад или увећања зараде по другим основима из Закона о раду.
Дневница, плус увећања...
Према одредбама Закона о раду, ако се истовремено стекну услови на увећану зараду по више основа (за рад на дан празника, за рад ноћу, прековремени рад и рад у сменама), проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.
Сва увећања иду на редовну дневницу за тај дан, а ту дневницу добијају и они који нису радили на дан државног празника, а иначе су требали да раде. Према закону, запослени за врijеме одсуствовања са рада на дан празника који је нерадан дан, имају право на накнаду зараде у висини просjечне зараде у претходних 12 мјесеци, у складу са општим актом и уговором о раду.
То значи да ће они који ће радити у понедељак, 3. јануара, добити дуплу дневницу а они који нераде, само своју редовну за тај дан празника. Што се тиче редовне дневнице за 1. и 2. јануар, њу неће добити они који су тада празновали, а којима су иначе ти дани били намијењени као дани одмора у седмици.
Ипак не важи за све
Будући да се под запосленим, према Закону о раду, сматра само радник који има уговор о раду на одређено или неодређено време, одредбе о "дуплим дневницама“ се не односе на раднике који имају друге уговоре (уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу, ауторски уговор итд.).
И на крају, празници који су нерадни дани, према Закону, не рачунају се у дане годишњег одмора. То значи да послодавац мора да омогући запосленом да искористи годишњи одмор, у трајању од најмање 20 (радних) дана годишње, без обзира да ли је радио током празника или не. По правилу, у радне дане рачунају се дани од понедељка до петка, без викенда.
Извор: 24СЕДАМ.РС
У суботу, са првим даном 2022. године имамо и први празник - Нову годину. Према Закону о државним и другим празницима, Нова година спада у државне празнике и то оне који се прослављају два дана заредом. То иначе значи да су нерадни 1. и 2. јануар, али ове године, с обзиром на то да 2. јануар пада у недељу, тај други нерадни дан се "пребацује“ за понедељак 3. јануар.
Божић и Ускрс нерадни за све
Већ следећег викенда, у петак 7. јануара, пада Божић, вjерски празник и који је такође нерадан дан. За разлику од Нове године, он се слави само један дан али тај дан је нерадан за све запослене, без обзира којој верској конфесији припадају (или не припадају ниједној). Исти је случај и за Ускрс (ове године 22, 23, 24. и 25. април). У оба случаја нерадни дани значе и дупле дневнице за оне који су радили, а "обичне" за оне који одмарају.
То за већину запослених грађана значи да ће имати "продужени" викенд, односно да неће радити три дана. Неком тако календар доноси продужени недељни одмор, а некоме додатак на плату, односно дупле дневнице за рад у дане празника.
Наиме, према Закону о раду, свако ко ради на дан државног или вjерског празника који признаје држава, има право на увећану зараду за рад на тај дан. Зарада се увећава онолико колико је утврђено општим актом предузећа и/или уговором о раду, али то не може бити мање од 110 одсто од основице плате.
Та база, односно основица, за обрачун увећане зараде, садржи основну зараду утврђену у складу са законом, општим актом и уговором о раду. То значи да се ради само о "основној плати“, односно да у њу не улазе примања по основу радног учинка ("варијабилни део“), разни бонуси, награде, накнада за топли оброк, регрес, минули рад или увећања зараде по другим основима из Закона о раду.
Дневница, плус увећања...
Према одредбама Закона о раду, ако се истовремено стекну услови на увећану зараду по више основа (за рад на дан празника, за рад ноћу, прековремени рад и рад у сменама), проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.
Сва увећања иду на редовну дневницу за тај дан, а ту дневницу добијају и они који нису радили на дан државног празника, а иначе су требали да раде. Према закону, запослени за врijеме одсуствовања са рада на дан празника који је нерадан дан, имају право на накнаду зараде у висини просjечне зараде у претходних 12 мјесеци, у складу са општим актом и уговором о раду.
То значи да ће они који ће радити у понедељак, 3. јануара, добити дуплу дневницу а они који нераде, само своју редовну за тај дан празника. Што се тиче редовне дневнице за 1. и 2. јануар, њу неће добити они који су тада празновали, а којима су иначе ти дани били намијењени као дани одмора у седмици.
Ипак не важи за све
Будући да се под запосленим, према Закону о раду, сматра само радник који има уговор о раду на одређено или неодређено време, одредбе о "дуплим дневницама“ се не односе на раднике који имају друге уговоре (уговор о привременим и повременим пословима, уговор о делу, ауторски уговор итд.).
И на крају, празници који су нерадни дани, према Закону, не рачунају се у дане годишњег одмора. То значи да послодавац мора да омогући запосленом да искористи годишњи одмор, у трајању од најмање 20 (радних) дана годишње, без обзира да ли је радио током празника или не. По правилу, у радне дане рачунају се дани од понедељка до петка, без викенда.
Извор: 24СЕДАМ.РС
