- Европска унија није успјела да у 2021. побједи корону, а у 2022. години ће најважнија питања и даље остати пандемија, привреда, сукоби у сусједству и миграције.

Осврт на 2021. и поглед на 2022. годину , када је у питању Европска унија, може се сажети једном речју - пандемија, а борба против короне била је и остаће доминантна тема.

Нови њемачки министар здравља Карл Лаутербах (СПД), чији ће глас убудуће бити важан међу 27 министара здравља земаља чланица ЕУ, почетком децембра јасно је рекао да ће "пандемија трајати дуже него што смо мислили".

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је као и Лаутербах по професији лекар, каже да је довољно лоша вијест већ и то да четврти талас пандемије короне држи Унију чврсто у шаци.

Како наводи ДW, Европска унија мора да предузме мјере против новог омикрон соја вируса корона, а то прије свега значи да вакцинација мора да се интензивира.

Европска комисија је прошле године у име 27 држава чланица набавила око милијарду доза вакцина за грађане ЕУ, а још 350 милиона издвојено је за Ковакс, међународну кампању вакцинације коју су покренуле Уједињене нације.
У новој години ЕУ ће наставити са набавком вакцина.

Предсједница ЕК је обећала помоћ у отварању производних погона, нарочито у Африци, али и доставу већег броја вакцина.

"Циљ за 2022. је да се обезбједи да до средине године 70 одсто свјетске популације буде потпуно вакцинисано - изјавила је Фон дер Лајен.

Проценат вакцинисаних у државама чланицама ЕУ веома је различит и креће се од 26 одсто у Бугарској, до 82 одсто на Малти, што је, како оцјењује ДW, посљедица кампање вакцинације и заштитних мјера као што су обавезно тестирање или вакцинација као предуслов да би се ишло на посао, у продавнице, ресторане или школе.

Аустрија и Њемачка желе да уведу обавезно вакцинисање за све, док су Грчка, Италија и друге земље осмислиле правила по којима су вакцине обавезне за одређене професионалне или старосне групе.

Министри здравља ЕУ ће у 2022. години , што је прије могуће, расправљати да ли обавезна вакцинација има смисла, јер се поставља питање да ли ће рецимо Њемачка, уколико уведе обавезну вакцинацију, дозвољавати невакцинисаним грађанима из других земаља ЕУ да уђу на њену територију.

"Надамо се најбољем, припремамо се за најгоре", рекла је Фон дер Лајен, сумирајући своју стратегију борбе против пандемије за 2022. годину.

Наводи се још и да се привредни опоравак ЕУ, који је започео 2021. године , мора наставити и што је више могуће проширити и у 2022. години.

Ова година је била обиљежена и жучним расправама око правосудног система, али и система вриједности ЕУ, које су национално-конзервативне владе у Пољској и Мађарској одбацивале или отворено доводиле у питање, а оцјењује се да би центрифугалне силе могле да у 2022. постану још јаче.

Могло би доћи и до обрачуна сада када је европску политику напустила њемачка канцеларка Ангела Меркел, која је водила помирујућу политику.

Такође , сљедеће године све очи ће бити упрте у Француску, пошто је француски предсједник Емануел Макрон поново кандидовао за предсједника на изборима који се одржавају у априлу.

У предизборној кампањи против десничарског фронта, Макрон жели да покаже да је промијенио Европу као што је обећао.

Он жели да ЕУ претвори у "стратешког и сувереног играча", прије свега на спољнополитичком плану.

Још се наводи да је однос према миграцијама, избјеглиштву и праву на азил, предмет сталних расправа у ЕУ, не само када се ради о граници са Бјелорусијом, већ и на Ламаншу, Канарским острвима, у Италији, Грчкој и на Балканској рути.

У 2021. години ништа се није ни промијенило ни покренуло, а да ли ће ће 2022. донијети рјешење то остаје да се види, наводи се у тексту.

(Независне)