- Западни Балкан ће бити један од приоритета француског шестомјесечног предсједавања ЕУ, које почиње 1. јануара, али и даље нема експлицитних гаранција када је у питању чланство земаља у ЕУ.

Наиме, Француска је међу земљама које важе као опрезније када је у питању приступ ЕУ и пуноправно чланство, а протеклих година француски опрез је донекле ублажавала Њемачка, чија је сада већ бивша канцеларка Ангела Меркел снажно заговарала интеграцију ових земаља у ЕУ.

Треба подсјетити да је Француска протеклих година инсистирала да се прво ЕУ реформише унутар себе, јер прије тога, како је та земља аргументовала, ЕУ неће бити у стању да апсорбује нови талас проширења.

Проширење је спасено тако што су Њемачка и Француска, уз остале чланице ЕУ, постигле компромисно рјешење, по којем би у процесу проширења била кориштена нова методологија са груписањем преговарачких поглавља кроз кластере уз веће инсистирање на реформама у области владавине права и борбе против корупције.

Значајно је да је Емануел Макрон, предсједник Француске, који захваљујући уставној структури у тој земљи има значајна извршна овлаштења, током представљања фрацуског предсједавања ЕУ, доста времена посветио нашем региону и говорио о њему као о једном од кључних приоритета.

Што се тиче европске перспективе, о њој се није изјашњавао директно, већ је најавио самит са земљама западног Балкана у јуну, односно пред крај француског предсједавања, те да ће појаснити шта европска перспектива значи.

Фокус у дијелу говора о западном Балкану је ставио на економски развој, инвестиције, стабилност и потребу да ЕУ буде у значајнијој мјери присутна.

"Тамо морамо водити политику поновног ангажовања, али и инвестиција, како бисмо потпомогли економску интеграцију региона, приближавање људи и бригу према мањинама. Морамо се борити против мијешања и манипулација које се спроводе од стране неколико регионалних сила, које преко Балкана дестабилизују Европу. Мислим да је тај политички и економски посао на западном Балкану прави агент европског суверенитета, јер нећемо моћи изградити Европу ако оставимо западни Балкан у ситуацији у којој је данас", рекао је Макрон.

Овај говор показује да Макрон на регион западног Балкана гледа у контексту афирмације ЕУ на спољнополитичком плану и демонстрирања способности да је тај блок способан да води рачуна о свом непосредном сусједству. 

На посљедњем самиту ЕУ за опште послове одржаном прије десетак дана, који се води под словеначким предсједавањем блоком, потврђена је европска перспектива региона, али кроз коминике провејава и француски став о потреби реформе ЕУ.

"Савјет наглашава важност осигуравања да ЕУ може одржати и продубити свој властити развој, укључујући и капацитет да интегрише нове чланице", наведено је у овом закључку 27 земаља чланица.

Осман Топчагић, бивши амбасадор БиХ у ЕУ, каже за "Независне новине" да је Француска била једна од кључних земаља која је заслужна за загребачки самит ЕУ 2000. године.

"Тај самит је био стварни почетак процеса стабилизације и придруживања као политике ЕУ за западни Балкан, у оквиру којег је Хрватска ушла у ЕУ, а друге земље започеле преговоре за чланство", рекао је Топчагић.

За разлику од тада, како истиче, Француска уз још неке утицајне земље ЕУ даје приоритет бољем функционисању саме ЕУ, а додатно је на садашњи став ЕУ утицао и процес проширења на исток.

"Ја бих поздравио спремност ЕУ и тражио још веће улагање у цијелу регију у све оно што значи развијеност и напредовање и на тај начин приближавање. Логично је и да то буде условљено прихватањем европских закона, принципа и вриједности", закључио је Топчагић.  
 
(Независне)