БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Ни ОХР ни високи представник немају право да преузимају улогу законодавца нити формирају радне групе за израду закона који се односи на управљање и коришћење државне имовине, а ако се, ипак, одлуче на тај потез, само ће продубити кризу у БиХ.

Став је то саговорника “Гласа Српске” након што су се појавиле спекулације да је ОХР, односно Кристијан Шмит са позиције високог представника, под утицајем Савјета за примјену мира у БиХ (ПИК), почео процес формирања експертске групе која има за циљ да помогне у изради закона о управљању и коришћењу државне имовине БиХ.

Питање имовине годинама је под лупом домаћих и страних представника у БиХ, а формално-правно није угашена ни заједничка комисија, формирана од представника Савјета министара, влада Српске и ФБиХ, те других којих се тиче ова област са обје стране међуентитетске линије. Уз то, ситуацију и политичке односе закомпликовале су и поједине одлуке Уставног суда БиХ и ранији потези међународног фактора.

Ипак, поједини медији, позивајући се на информације из ОХР-а, објавили су да је Шмит, а у складу са агендом “пет плус два”, односно циљевима које институције треба да испуне прије затварања Канцеларије високог представника, кренуо у процес формирања експертске групе.

Чиниће је, према наводима, домаћи и страни стручњаци, иако, наводно, задаци групе још нису до краја дефинисани, а начелно за циљ имају да помогну институцијама - Парламенту у Сарајеву да донесе закон о управљању и коришћењу државне имовине, што је наложено пресудама.

Редовни професор уставног права из Бањалуке Милан Благојевић каже да “тзв. Савјет за примјену мира у БиХ није основан ниједним извором међународног права нити унутрашњег права”.

- Ни Повеља УН нити било која конвенција УН, а ни Дејтонски споразум не дозвољавају постојање тог савјета. Зато нема право да било којој држави, па ни БиХ, поставља било какве услове, а то значи ни тзв. услове пет плус два. Из истих разлога нема право да овлашћује нити да позива Кристијана Шмита да формира било какве тзв. експертске групе - рекао је Благојевић за “Глас”.

ОХР, додаје, ни према Дејтонском споразуму, а ни било ком другом извору међународног права, ни према Уставу БиХ, нема право да формира овакве групе. То, према његовим ријечима, могу да учине само Парламент БиХ, Савјет министара или Предсједништво БиХ, ако сматрају потребним да се уопште формира ова група.

- А нема потребе за тим. Јер, Споразум о сукцесији имовине СФРЈ, који је ратификовала БиХ, у Анексу А јасно прописује да имовина БиХ могу бити само оне непокретности које су у катастру или грунтовници већ биле  уписане на СФРЈ. Дакле, све остале непокретности које нису раније биле уписане на СФРЈ јесу власништво ентитета на чијој се територији налазе. Све ово је толико једноставно да не постоји потреба за експертима и тзв. експертским групама. А Кристијана Шмита треба да буде срамота то што се лажно представља као наводни високи представник, иако није именован на то мјесто од Савјета безбједности УН као искључиво надлежног органа, сагласно Дејтону, Анексу десет, као једином извору међународног права када је о том питању ријеч - закључио је Благојевић.

Слично сматра и потпредсједник Народне скупштине РС Милан Петковић.

- Нема потребе за формирањем било какве комисије у вези са имовином у БиХ, а ако би се званично и кренуло у том правцу, само би додатно довело до продубљивања кризе у вези са тим питањем - закључио је Петковић за “Глас”. 

ПИК је још 2004. године затражио од БиХ да нађе трајно рјешење за питање државне имовине, због чега је и формирана Комисија за државну имовину која је, на папиру, још активна.

Забране

Високи представник је 2005. године наметнуо три закона о привременој забрани располагања државном имовином. Српска је 2010. године усвојила Закон о статусу државне имовине која се налази на територији Српске и под забраном је располагања. Инцко је 2011. обуставио његову примјену, а годину касније Уставни суд БиХ, одлучујући по захтјеву Бошњака, ставио ван снаге тај закон. Већ је најављено да ће тај, ранији републички закон, поново пред посланике.