Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић истакао је да се у Гаравицама код Бихаћа догодио најтежи злочин који се може догодити над људским бићима – злочин против човјечности и злочин геноцида.

– Међутим, на жалост и на срамоту, за те злочине нико није одговарао, иако се одавно зна ко је те злочине лично починио, него је све подведено под колективни злочин ‘фашистичких окупатора и домаћих издајника’ и тиме су, на неки начин, ослобођени они појединци из ових крајева који су злочин стварно починили – рекао је Чубриловић на обиљежавању 80 година од страдања Срба, жртава усташког злочина у Гаравицама код Бихаћа 1941. године, гдје је претходно служен парастос.

Он је указао да одговорност за то пада и на носиоце власти из политичког режима бивше државе, који су због братства и јединства прећуткивали елементарну истину о злочину који је почињен у Гаравицама.

– Данас смо овдје, на овом историјском мјесту, да обиљежимо страдање српског народа овог краја, геноцидних размјера и посљедица, које се догодило за свега неколико мјесеци прије 80 година, у љето и рану јесен 1941. године, овдје смо да се сјетимо невиних жртава и да им дамо помен. Нажалост, у историји српског народа превише је оваквих догађаја, то јесте страдања из сличних разлога, побуда и циљева – истакао је предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Он је рекао да је једини разлог због којег су страдали наши преци из овог краја, као и многи други широм усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/, тај што је НДХ имала јасну намјеру, политику и програм, нажалост и праксу, да уништи људе тачно одређеног поријекла, нације и вјере, а прије свега Србе и Јевреје.

– Никаквог другог разлога није било. Због тога то и јесте био геноцид, јер су у том злочину страдали сви, без разлике, и мушко и женско, и старо и младо, и дјеца и старци, а сви су били цивили, јер тад овдје није било никаквих војски и борби па да се масовна убиства могу правдати борбеним операцијама. Не! Овдје су људи похватани код својих кућа, док су радили на њивама, или били у неком другом послу, доведени на ово стратиште и свирепо погубљени, о чему свједоче масовне гробнице на овом локалитету – истакао је Чубриловић.

Он је рекао да је, према непотпуним подацима, на овом мјесту страдало између 12.000 и 16.000 Срба и мањи број Јевреја, од злочиначке руке, без икаквог разлога и повода.

– За потомке жртава, и за све нас, важно је да се зна какав страшан злочин је почињен у Бихаћу и Гаравицама… Неизмјерно хвала свима, удружењима грађана и појединцима, нашој Цркви, који су у посљедњих неколико година својим несебичним радом допринијели да се од заборава отргне злочин у Гаравицама, да се он изнесе на видјело дана, пред очи цијеле јавности…

-Хвала им што су призвали сјећање на оно што се догодило у овим крајевима прије 80 година. Тиме су и нас, данашње генерације потомака тих жртава и све који се на било који начин бавимо јавним пословима, а долазимо из српског народа којем су припадале гаравичке жртве, обавезали да његујемо културу сјећања на злочин у којем су све жртве биле невине, а једини разлог за њихову егзекуцију била њихова национална и вјерска припадност – нагласио је Чубриловић.

Он је указао да се културу сјећања мора обогатити новим садржајима, мора се омогућити да се рехабилитује и редовно одржава постојеће спомен-подручје са досадашњим обиљежјем, да се заврши спомен-капела и други комеморативни садржаји и објекти, а посебно да се обезбиједи да ово спомен подручје посјећују ученици и студенти, и не само из Републике Српске, него и из свих других подручја у којима живи српски народ.

– Због свега овога, у границама својих надлежности и других могућности, морамо се заложити код надлежних власти Града, кантона, Федерације БиХ и заједничких институција на нивоу БиХ да се према овом стратишту увијек односе са највећим пијететом и одговорношћу, да се не спречавају потомци жртава да дају помен својим умореним прецима, да се несметано истражује и публикује истина о злочину у овим крајевима – нагласио је Чубриловић.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске поручио је да никада не смијемо заборавити на гнусни злочин у Гаравицама.