Легендарни пјевач Здравко Чолић данас је напунио 70 година.

Рођен је у Сарајеву 30. маја 1951. године, а захваљујући раскошном таленту, важио је за највећу југословенску поп-звијезду.

Његова популарност никада није падала без обзира на репертоар којег је кроз своју каријеру нудио својој публици, преноси Кликс.

Тренутна Чолићева адреса је Београд у који се преселио 1992. године. Ожењен је, а супруга Александра Чолић му је родила двије кћерке - Уну и Лару.

Занимљива је чињеница да је Чоли заправо музика један извјесни период била само хоби с обзиром на то да се још као дијете док је живио у Сарајеву све више занимао за спорт. Тако је наприје био голман у јуниорима „Жељезничара“, али је убрзо схватио да му атлетика више лежи. На једном такмичењу освојио је друго мјесто, одмах иза тадашње атлетске звијезде Ненада Стекића.

Међутим, своје слободно вријеме је користио и за музичке свирке па је тако заједно са својим пријатељем Брацом Исовићем свирао за друштво у парку с обзиром на то да је учио свирати гитару и ишао је у музичку школу. У свом насељу су били познати као дует „Чолић и Иса с Грбавице“.

Временом је Чола изабрао музику као свој животни правац с обзиром на то да успјехе није низао у спорту.

Први службени пјевачки наступ имао је као пјевач групе „Амбасадори 1969“, у којој је пјевао двије и по године. На Опатијском фестивалу побиједио је с пјесмом Кемала Монтена „Гори ватра“ чиме је освојио и наступ на Пјесму Евровизије.

Пласман у Луксембургу те 1973. није био баш успјешан - био је претпосљедњи  али је компанија Warner Brothers ипак с Чолом потписала уговор. Тако је Чолић за њих снимио четири сингла, два на њемачком и два на енглеском језику, али ту се и завршава његова каријера у иностранству јер се није хтио преселити у Њемачку.

Након тога је услиједило златно доба његове каријере па је тако Чола низао хитове, наступе и тиме одушевљавао своју публику.

Чолић је 1992. године напустио родно Сарајево и преселио се у Београд. Повремено је наступао по мањим дворанама широм Европе с Лазом Ристовским, а био је и редован је сарадник на плочама филмске музике Горана Бреговића.

Послије седам година паузе, Здравко Чолић је за „Комуну“ 1997. издао свој девети албум „Кад би моја била“ у продукцији Горана Бреговића.

 Чолић је те године одржао девет распродатих концерата у београдском Сава центру, а наступио је и у Приштини, не обазирући се на сукобе на Косову.

Чолићев 10. албум „Окано“, објављен је крајем 2000. године у издању „БК Саунда“. Тираж је био више од пола милиона проданих носача звука, а услиједила је и велика турнеја по већим градовима бивше Југославије.

Турнеја је завршена концертом на Маракани, 30. јуна 2001. године, на којој се овај пут окупило око 80.000 људи, а пред малим екранима више од четири милиона људи је пратило директан пренос концерта.

У мају 2004. године почела је турнеја већим градовима бивше Југославије и у неким европским земљама. Током 2005. године одржано је још 14 концерата у Канади, Америци, Европи, као и на просторима бивше СФРЈ.

Крајем 2006. на тржишту се појављује нови, 12. албум Здравка Чолића назван „Завичај“. Албум наставља традицију етно-поп звука, коју Чолић редовно његује на својим албумима у задњих 20-так година.

Глас Српске