Пандемија ЦОВИД-19 прекинула је дугогодишњи раст очекиваног животног вијека, који је у већини држава чланица Европске уније, према подацима за 2020. годину, краћи у односу на претходну годину, објавила је Европска агенција за статистику – Еуростат.

Највеће смањење очекиваног животног вијека у тренутку рођења, у поређењу са 2019. годином, биљежи се у Шпанији (1,6 година мање), Бугарској (1,5 годину мање) те Литванији, Пољској и Румунији – 1,4 године мање.
У Словенији је просјечан очекивани животни вијек скраћен за једну годину, а у Хрватској за 0,8 година.
Од 30 земаља обухваћених статистиком (све чланице ЕУ-а, осим Ирске, плус Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн) једино се у Норвешкој, Данској и Финској очекује дужи животни вијек за 0,3 године, односно 0,1 годину.

Мушкарци више погођени од жена
​
Према подацима за 2020. годину, у већини држава чланица ЕУ-а мушкарци су нешто више погођени у погледу скраћивања очекиваног животног вијека него жене.
Највеће смањење очекиваног животног вијека за мушкарце биљежи се у Бугарској (-1,7 година), Латвији и Пољској (-1,5 година) те Шпанији и Румунији (-1,4 године).
У ЕУ је посљедњих деценија очекивани животни вијек у тренутку рођења стално растао.
Према званичним статистикама, до 60-тих година прошлог вијека растао је у просјеку за више од двије године по деценији.
Посљедњи подаци, међутим, наговјештавају да се очекивани животни вијек протеклих година скраћује у више земаља чланица.

Агенције