Сва пажња свјетске јавности у уторак ће са бројних проблема бити уперена на Сједињене Америчке Државе, када ће становници најмоћније свјетске силе одлучивати ко ће у наредне четири године бити у Бијелој кући. Предсједнички избори у САД никада нису само њихова унутрашња ствар, у питању су најважнији свјетски избори, јер они увелико одређују даљи правац свјетских кретања.

Слово је пало на досадашњег предсједника Доналда Трампа испред Републиканске партије и бившег потпредсједника Џоа Бајдена испред Демократске партије. Да ли ће милијардер и трговац Трамп успјети да још једном прода своју причу Американцима или ће бирократа Бајден вратити старе идеологије у кућу са бијелом фасадом на Пенсилванија авенији у Вашингтону? Избор америчких грађана у уторак увелико ће одредити даљи правац кретања цјелокупне планете у наредних, процјењује се, десет година. И избор никада није био неизвјеснији. С једне стране налази се човјек који је у претходне четири године одустао од дугогодишњег присуства САД-а у свим свјетским регионима, а с друге стране један од највећих заговорника америчког интервенционизма гдје год је то могуће.

Прогнозе, истраживања и анализе предност дају Бајдену, али због специфичности изборног система, такозваног електорског начина гласања, оне често нису релевантне. На претходним изборима Хилари Клинтон имала је око три милиона гласова више, али није сјела у Овални кабинет.

Електорски систем

О чему се ради и шта је систем електора? Одређен је Дванаестим амандманом на Устав САД, који је усвојен 1804. године, па промјена нема већ пуна два вијека. У то доба демократија у данашњем смислу нигдје није постојала, али данас већи дио свијета има много “демократскије” системе бирања. Електори су представници, које одређују политичке партије по правилу из сопствених редова. Њих одређује странка посебно за сваку државу. Електори имају задатак да на Електорском колегијуму, тијелу које фактички бира предсједника САД, дају свој глас представнику своје странке. Број електора сваке државе једнак је броју њихових представника у Конгресу, што ће рећи број посланика у Представничком дому плус по два сенатора за сваку државу. Тако државе са најмање становника, а њих је седам и Вашингтон, имају по три електора, док Калифорнија предњачи са 55. Укупан број електора је 538 и непромијењен је још од избора 1964. С обзиром на то да је број електора паран, у теорији је могуће да се избори заврше неријешено, то јест да оба кандидата сакупе по 269 електора и не досегну границу од 270. У том случају предсједника бирају чланови Конгреса, тако што се делегација сваке од држава изјасни за једног од кандидата.

Овогодишња изборна кампања протекла је у знаку глобалне пандемије вируса корона, а САД су држава са највећим бројем заражених и умрлих од овог вируса. Трамп за његову појаву криви Кину, а након што се успјешно опоравио, кренуо је у агресивну кампању негирања опасности од вируса и на својим митинзима одбијао је да поштује мјере, а у свом стилу ти предизборни скупови су били представа која би требала да “Америку поново учини великом”. Његов противкандидат је практиковао мање скупове, поштујући социјалну дистанцу, а Трампа је оптуживао за неозбиљност.

Темпо изборне кампање диктирао је Трамп, који је успио увући Бајдена на свој терен па су забиљежене бројне оптужбе и етикетирања. Бајден је проглашен “сенилним старцем, педофилом и корумпираним политичарем”, а Трамп је обиљежен као “кловн и диктатор”.

Било како било, у питању су два најстарија кандидата у америчкој историји и један од њих ће у наредне четири године из Бијеле куће одлучивати о политици Америке, али и свјетским питањима. Одлука пада у уторак, а аналитичари са којима смо разговарали, нису смјели дати прогнозу ко ће изаћи као побједник. Ипак, већ сада је могуће предвидјети како ће се кретати свијет у случају побједе Трампа, односно Бајдена.

Билатерализам или интервенционизам

Предсједник Форума за стратешке студије и Института друштвених наука др Невен Цветићанин сматра да су ово најважнији избори још од 1930. године када је у доба Велике кризе Рузвелт побиједио велики број кандидата. Како каже, исход ових избора одредиће даљи правац кретања свијета до 2030. године, а цијела планета ће осјетити посљедице, јер су у питању два кандидата која заговарају двије потпуно различите геополитичке концепције.

- Незахвално је прогнозирати њихов исход, зато што вероватно се одлука крије у низу “сњинг статес”, односно држава за које није јасно како ће гласати и због специфичног система гласања у САД, где онај који добије укупно више гласова не мора бити председник. Тако није искључен онај сценарио из 2016. године, односно да Бајден добије укупно више гласова, али да не постане нови амерички председник. Што се тиче очекивања од тих избора, сам регион Балкана није сувише значајна тема, он је поменут само неколико пута у неким документима Џоа Бајдена и пре пар дана у говору Трампа када је поменуо Вашингтонски споразум. Последица по свет ће бити, јер имамо суочавање две политике. Сви претходни избори пре 2016. између Барака Обаме и Џона Мекејна, Џорџа Буша млађег и Ала Гора, Џорџа Буша старијег и Џимија Картера... То су у суштини били избори између политика које су биле веома сличне, јер је постојао консензус о том такозваном мејнстриму, о томе шта су главне стратешке константе и ту смо имали исту политику, а сад имамо разлику у концепцији – истиче Цветићанин.

Од свог настанка САД су имале два концепта, а они се односе на билатерализам и интервенционизам. У посљедњих 100 година доминантан је овај други, а који подразумијева присуство САД на свим геостратешким мјестима, док је први, чији је Трамп заговорник, био карактеристичан за прве деценије постојања САД.

- Трамп се враћа на билатерализам. Значи директне односе између великих сила без посредовања било каквих великих мултилатералних организација. С друге стране Џо Бајден баштини ону традицију политике САД која покушава да кроз мултилатералне институције иде на неки начин као предводник тих институција, по принципу како је то радио Вудро Вилсон који је основао Лигу народа послије Првог светског рата.  Међутим, треба рећи да ове две политике нису нове, да није Трамп измислио једно или Џо Бајден друго и да су оне присутне у америчкој историји претходних 200 година, напросто откад су САД настале. У том смислу Трампову политику можемо назвати изолационизмом, а Бајденову интервенционистичком – сматра Цветићанин.

Односи великих сила

Да ће ови избори бити најнеизвјеснији у америчкој историји сматра и дугогодишњи новинар спољнополитичке рубрике Радио телевизије РС Данијел Ковачевић. Он за “Глас плус” истиче да се у случају побједе Доналда Трампа може очекивати наставак неконвенционалне и агресивне дипломатије, док би се у случају супротног исхода америчка дипломатија вратила на подешавања из посљедњих дана мандата Барака Обаме.

- Сваки амерички предсједник свој први мандат потроши у својеврсној предизборној кампањи за реизбор када се и заиста посвети реализацији својих политика које је наговјештавао у предизборним периодима. С тим у вези од другог мандата можемо да очекујемо наставак неконвенционалне спољне политике која не познаје политичку коректност, а дипломатске манире схвата доста широко. Што нужно не мора да буде лоше. На крају крајева, таква политика је и довела до првих конкретних корака у постизању каквог-таквог договора са Сјеверном Корејом.  Што се тиче односа са Русијом, који се стављају у први план још од дана инаугурације Доналда Трампа, за претпоставити је да ће они затоплити. Односи Москве и Вашингтона су данас гори него што су били у вријеме хладног рата, санкције су на снази, раскинути су уговори о контроли наоружања који су по окончању хладног рата умиривали свијет – сматра Ковачевић.

Он каже да се Европска унија и НАТО алијанса немају разлога радовати у случају Трампове побједе, али и да нема разлога за бригу што се тиче западног Балкана.

- Лабава унија 27 земаља чланица деценијама се ослањала на Вашингтон да преузме врућ кромпир у рјешавању геополитичких проблема, укључујући и оне на Балкану. Усељавањем породице Трамп у кућу са бијелом фасадом на Пенсилванија авенији у Вашингтону, Брисел се суочио са својим највећим страхом да мора да преузме одговорност. То и не мора да буде лоша вијест. Такође, чланицама НАТО савеза са Старог континента, док воле да држе моралне лекције, није пријатно слушати да не испуњавају своје финансијске обавезе према Алијанси. Што се тиче западног Балкана, или прецизније БиХ, ништа се промијенити неће. Одавно овај простор није занимљив и није у врху америчких спољнополитичких приоритета. То не значи да ће бити заборављен. Неколико људи у безличним сивим одијелима у Стејт департменту увијек ће обраћати пажњу и покушавати да наметну своје виђење уређења овдашњег пејзажа, али то ни изблиза неће имати снагу какву је имало деведесетих – истиче Ковачевић.

Међутим, побједа Џоа Бајдена вратила би на сцену “клинтоновску гарнитуру”, што подразумијева веће интересовање за западни Балкан, али и боље односе са ЕУ и НАТО.

- Побједа Џоа Бајдена значиће наставак политике Клинтонових, којој се није могао одупријети ни Барак Обама, виђен као велика нада за морални спас посрнуле земље. Под термином “клинтоновске гарнитуре” подразумијевам руководство Демократске странке на челу са Ненси Пелоси.  Џо Бајден свакако није најбољи кандидат демократа за предсједника, није чак ни међу првих 100, али је довољно препознатљив и послушан. Од њега не треба очекивати креативност – сматра Ковачевић.

Фрагментисано друштво

У сваком случају, Америка се налази на раскршћу између двије дијаметрално супротне опције, а спољнополитички аналитичар Душан Јањић каже да се фрагментација и подјела у америчком друштву осјети на сваком кораку и да ће избори бити борба за групу по групу.

- Америчко друштво, ако га сад поредимо са друштвом кад се гласало за Трампа, а кад му је противкандидат била Хилари Клинтон, још више је фрагментисано и више траумирано. У тренутку кад су гласали за Трампа, они су гласали из трауме и очекивања да ће политичка власт Трампа залечити неке ране либералне демократије које је оставила Демократска партија. Дакле, овај пут ми имамо фрагментацију која иде и по етничком, регионалном, полном и идеолошком принципу. Дакле, ако сада дођемо на дијаспору из бивше Југославије, јасно је да онај део Срба носи трауме из '90-их и они претежно гласају за Трампа. Док она дијаспора која је интегрисана и која је раније дошла, она претежно гласа за демократе.  Борба је јако непредвидива, јер то је борба за групу по групу, а групе су јако подељене. Једна ствар је сигурна, разлика у унутрашњој и геополитици ће бити велика у зависности који кандидат победи и због тога ово нису обични, него преломни избори. Ако победи Трамп, Америка дефинитивно иде у неизвестан процес опстанка као велике силе и врло проблематичан за свет. С друге стране, ако победи Бајден онда ће очигледно бити велики напор такође неизвестан да се Америка супротстави надирућем утицају Кине – истиче Јањић.

Мултиполарни свијет

Сједињене Америчке Државе и даље су водећа свјетска сила, али данас живимо у мултиполарном свијету, гдје су четири кључна играча на геополитичкој сцени, поред САД, ту су Кина, Русија и Европска унија.

- То можемо упоредити са олимпијским круговима. Ту нико никоме није пријатељ, само им се негдје поклапају интереси. У случају да побиједи, Бајден ће покушати да обнови трансатлантско партнерство са ЕУ и имаће за циљ да ове двије силе наступају као дует – каже Цветићанин.

Кампања

Америчку предизборну кампању обиљежиле су бројне међусобне оптужбе кандидата, а Душан Јањић каже да су га два кандидата увјерила да политичари на нашим просторима нису најгори.

- Трамп је користио сва средства како би јавност увјерио да ће Бајден умријети прије краја мандата, иако је само три године млађи од њега, док је Бајден њега оптуживао да је кловн. Кампања је била испод сваког нивоа, у односу на раније године – истакао је Јањић.

Глас Српске