БРИСЕЛ, БАЊАЛУКА - Регион западног Балкана мора убрзати активности на преласку ка зеленој енергији и дигиталној трансформацији, али и појачати менаџмент у пројектима у којима учествује, наглашено је у Извјештају који је Европска комисија поднијела Европском савјету, Европском парламенту и другим европским тијелима.

Извјештај се односи на регионалне активности које је Европска комисија спроводила протеклих година у свим регионалним иницијативама које граниче са земљама ЕУ, а међу њима су Јадранско-јонска иницијатива и Дунавска иницијатива, у којима учествује и БиХ. Истакнуто је да је сарадња кроз регионалне форуме кључна спона ка стварању синергије за убрзање процеса проширења и јачање подршке европској перспективи региона.

"На политичком нивоу треба да успоставимо размјену и сарадњу кроз иницијативе на високом нивоу, као што су самити ЕУ - западни Балкан и друге регионалне иницијативе", истакнуто је.

Европска комисија најавила је даље јачање Јадранско-јонске иницијативе, која је, да подсјетимо, иницирала изградњу јадранско јонских ауто-путева и гасовода, као и неколико еколошких и туристичких пројеката у којима је укључена БиХ. Жели се јачање и дунавске иницијативе, у којој БиХ такође учествује, али с мање активности у односу на друге земље унутар те иницијативе.

"Власти земаља западног Балкана које учествују у овим регионалним иницијативама требало би да појачају менаџмент, ресурсе и услуге, као и структуре које учествују у имплементацији пројеката", нагласили су у извјештају.

Подсјећања ради, Савјет ЕУ је прије неколико мјесеци одобрио пакет помоћи "Team Europe" вриједан 36 милијарди евра с циљем помагања земљама партнерима у сузбијању посљедица корона кризе, а од овог износа, региону западног Балкана припашће око 3,3 милијарде евра. БиХ би требало да добије око 250 милиона евра, од чега је око 80 милиона евра донација за здравствени сектор и опоравак привреде. Седам милиона евра намијењено је за ургентне медицинске потребе, а осталих 73,5 милиона евра за ублажавање социоекономског утицаја пандемије.

Делегација ЕУ је већ у неколико наврата достављала донације медицинске опреме, а амбасадор Јохан Затлер, шеф Делегације, прије два дана уручио је донацију вриједну 900.000 евра. У ову донацију укључено је 40 ЕКГ апарата и више од 30 тона заштитне медицинске опреме.

Фарис Кочан, истраживач на Факултету политичких наука у Лјубљани и експерт за западни Балкан, "Независним" је рекао да су све ове иницијативе, укључујући и мини-Шенген, дио плана да се регион што је могуће више прилагоди функционисању ЕУ, што би олакшало интеграцију у ЕУ.

"Економија је најмање спорна грађанима свих држава западног Балкана и зато је то најреалнија прилика ЕУ да преко економије покрене стабилизацију, консолидује демократију, економске системе и подигне животни стандард", рекао је Кочан.

Средства која ће ЕУ дати региону кроз све ове иницијативе ће, како он оцјењује, подстаћи грађанско друштво, медије, компаније и друге дијелове друштва да унутрашње западнобалканско тржиште заживи.

"Наравно, свака држава има неке своје специфичности, али сви ови пројекти треба да служе циљу како би цијели регион био обухваћен. То је филозофија ЕУ, јер када се раде пројекти, увијек се мисли како обухватити читаву ЕУ", закључио је он.

​Независне новине