Свјетски дан озона се обиљежава данас, 16. септембра, у помен потписивања најуспјешнијег међународног споразума којим је омогућено спашавање озонског слоја од негативних посљедица људског дјеловања, Монтреалског протокола 1987. године. Сврха обиљежавања је подизање свијести о проблематици озонског омотача, те истраживању начина како га очувати, а обиљежава се од 1994. године.



Озонски слој Земљи пружа заштиту од штетног дијела сунчевих зрака, а ствара се под утицајем сунчеве свјетлости и дио је Земљине атмосфере од 10 до 50 км изнад површине планета. Упркос релативно ниској концентрацији озона у атмосфери (максималне концентрације не прелазе 0,001 %), његова је улога у животу на Земљи велика. Овај слој ограничава штетно ултраљубичасто зрачење и његово достизање до Земље, што пружа заштиту људском здрављу и читавом екосистему. Дебљина озонског омотача је око три мм, али значајно варира усљед постојећих штетних утјецаја.

,,Озонска рупа” је први пут примијећена осамдесетих година прошлог вијека, а утврђено је да су узроци њеног настанка физикално-хемијски процеси, у којима атоми хлора и брома из гасовитих фреона и халона цијепају молекуле озона. Поступно укидање и контрола кориштења материја које оштећују озон и тиме га смањују, помогла су у заштити озонског слоја за садашње и будуће генерације и значајно допринијели глобалним напорима у рјешавању климатских промјена. Пројекције показују да ће се озонски слој вратити на висину из 1980. године између 2050. и 2070. године.

Због своје опште прихваћености и провођења, Монтреалски је протокол примјер међународне сарадње, те се сматра једним од најуспјешнијих уговора такве врсте. За поређење, у изазову оштећености озона глобална регулатива темељена на Протоколу из Кјота није успјела. Оба озонска уговора потписало је 197 странака, укључивши 196 држава и Европску унију, што их чини првим универзално ратификованим уговорима у историји Уједињених нација.

​Агенције