Семберске новине: Прије три године били сте једини запослени у „Енергy Нова“. Да ли се нешто промијенило у међувремену?

Одговор: Итекако се промијенило. Како је на тржишту расла потражња за ефикасним методама искориштавања енергије сунца тако смо расли и ми. Данас поред „Енергy Нова“ која ради на тржишту БиХ, имамо још једну фирму „Сириус Греен“ која дјелује на простору Србије. „Енергy Нова“ сада има 15 радника, међу којима су два инжењера са великим искуством, електичари и монтери док „Сириус Греен“ има 35 запослених од чега седам инжењера. У Србији је цијена електричне енергије знатно виша него код нас па се тамо инвестиције у соларне електране исплате и за мање од три године. То је разлог зашто у Србији имамо много више посла гдје смо до сада изградили неколико десетина соларних електрана укупне снаге преко 20 МW међу којима су и двије највеће соларне електране изграђене на крововима: Пештан у Аранђеловцу (9 МW) - још увијек највећа соларна електрана на крову у Србији и Хенкел у Крушевцу (6 МW). „Енергy Нова“ је тренутно у процесу изградње три властите соларне електране у Семберији. Једна у Богутовом Селу, друга у угљевичком Модрану и трећа у Бродцу. Планирали смо да електрана у Богутовом Селу (240 КW) буде пуштена у погон половином сљедећег мјесеца и да буде показна електрана коју могу посјетити сви заинтересовани за улагања у соларне електране. Током реализације досадашњих пројеката успјели смо остварити добру сарадњу са произвођачима и добављачима опреме. Примјера ради, у Србији смо главни стратешки партнер компаније „Аероцомпацт“ која испоручује потконструкције за соларне електране и чија је гаранција 25 година. Што се тиче инвертора и панела, и ту смо остварили одличну сарадњу гдје имамо директне контакте са произвођачима. Захваљујући чињеници да су се непосредно увјерили у стручност наших радника и квалитет извршене уградње, можемо се похвалити да смо добили повољније услове испорука и гаранција на испоручену опрему. Крајем прошле године ишли смо у Кину у посјету нашим партнерима гдје смо обишли тамошње производне погоне и из прве руке се упознали са новитетима у овој области. Наши инжењери су редовни учесници обука које тематизирају најновије системе, њихово пројектовање, инсталирање и одржавање. Прошле године су у Швајцарској учествовали у обуци која је тематизовала повезивање неких њихових система са батеријским системима за мање објекте а убрзо послије тога били смо и у Загребу на обуци за инсталирање Хуаwеи батеријских система те постављање, односно интегрисање у једно великих инвертора и трафо станица произвођача Хуаwеи. Трудимо се да наши радници имају најмодернију опрему. Тако смо, између осталога, купили машину, тзв. паук која чисти соларне панеле и која ради брзином од хиљаду м²/сат.



Семберске новине: Дешава се дакле, промјена у схватањима наших људи када су у питању економски и еколошки бенефти употребе соларне енергије?

Одговор: Генерално, да. Све је више људи, најприје у економском погледу, заинтересовано за неки вид производње електричне из соларне енергије. Како би остварили уштеде, наравно. Људи у Бијељини, напримјер, своје потребе за гријањем посљедних година све више рјешавају употребом топлотних пумпи, па онда настоје да путем соларних панела смање своје рачуне за електричну енергију. У посљедње вријеме, по овом основу највише нас ангажују привредни субјекти. Нису наравно занемариви ни еколошки разлози јер сам примјетио да наши људи имају потребу да дају допринос својој заједници кроз очување чистоће и здравља животне средине.

Семберске новине: Колико брзо се исплати инвестиција у соларне електране? Прије три године поменули сте да је то период од пет до седам година. Да ли се нешто промијенило?

Одговор: Што се тиче индустрије, а с обзиром на цијену електричне енергије коју индустрија плаћа, тај период је смањен на 3,5 до четири године. Када говоримо о домаћинствима, и даље важи тај период од пет до седам година јер се цијена електричне енергије за домаћинства минимално мијењала у посљедње три године. Поновићу још једном, цијена електричне енергије коју плаћамо, у нашем случају Електропривреди РС један је од најважнијих фактора који диктира брзину отплате инвестиције у соларну електрану.

Семберске новине: Постоје ли потицаји државе за изградњу соларних електрана и производњу електричне енергије из обновљивих извора?

Одговор: Развојна агенција Србије с времена на вријеме, издваја одређена средства за опрему. Ради се о максималном износу до пет милиона динара што је за мање електране вриједна помоћ. Када је у питању Република Српска, Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске расписује јавне конкурсе којима осигурава финансијска средства за суфинансирање пројеката и из области обновљивих извора енергије и то у вриједности 40-50% вриједности инвестиције или до 50 хиљада конвертибилних марака. Постоје и европски фондови са којима директно сарађују банке. За оне који се одлуче градити соларну електрану на основу кредита банке, банка ће по аутоматизму повући средства из одговарајућег фонда и тако смањити финансијско оптерећење носиоцу кредита. Нису то превелики новчани износи али нису ни занемариви.



Семберске новине: Какво је тренутно стање на пољу искориштавања обновљивих извора енергије, у првом реду, соларне енергије у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини? Гдје је ту Семберија?

Одговор: Задржаћу се на Семберији. Обзиром на тренутно стање и оптерећеност енергетског система ми још увијек имамо простора за градњу нових соларних електрана у Семберији. Тек однедавно је овај простор постао интересантан инвеститорима који су до сада углавном били фокусирани на подручје Херцеговине. Како се компаративна предност наших јужних крајева исцрпила, јер је изграђен довољан, оптималан број соларних електрана, пошло се у потрагу за новим просторима који дају прилику за зараду у овој области. Зато све чешће можемо видјети соларне електране од Романије, преко Зворника до Бијељине, Угљевика, Лопара... Без обзира што је у овим крајевима мањи број сунчаних дана него у Херцеговини, цијена електричне енергије је таква да и овдје пружа добру основу за профит. Када говоримо о изградњи соларних електана, инвеститори се воде са два основна улазна параметра: цијеном опреме и цијеном електричне енергије. Тренутно се у овој једначини најбоље проналазе они који граде соларне електране да би продавали електричну енергију те индустрија која путем соларних панела прави уштеде на рачунима за потрошену електричну енергију. За ове кориснике,  инвестиција у соларну електрану се исплаћује у року три до четири године. Када смо разговарали прије три године, постојао је тренд смањења цијена опреме и дијелова за соларне електране и тај тренд траје и дан данас. Присутно је стално смањење цијена елемената од којих се гради ова врста електрана и ако би упоредили данашње цијене и цијене од прије три године видјели би да су данашње ниже за око 10 до 15 процената.

Семберске новине: Можемо ли очекивати наставак тренда појефтињења опреме за соларне електране?

Одговор: Зависи од неколико фактора. Први и најважнији је – Кина. Највећи дио елемената за градњу соларних електрана производи се у Кини. Свједоци смо политичких заоштравања на глобалном нивоу гдје се економија користи као инструмент остваривања одређених политичких циљева. С тим у вези, присутна је пракса да неке банке одбијају да финансирају пројекте у којима ће се користити кинеска опрема. Постоји црна листа опреме коју банке не желе да финансирају. Са друге стране, у Европи постоје фабрике које производе и соларне панеле и инверторе међутим, та је опрема битно скупља од кинеске до мјере да многе инвестиције код нас чини у потпуности неисплативим. Треба знати, да производња самих соларних ћелија не постоји у Европи тако да већина производа која се произведе на нашем континенту, има поријекло из Кине. Такође, и да је већина европске опреме израђена од материјала из Кине. Тако да, обзиром да је потражња за електричном енергијом из обновљивих извора све већа, не видим разлога ни за неко скоро поскупљење ни за значајније појефтињење опреме. Вјерујем да, када се политичке страсти смире да ће цијене ићи наниже.



Семберске новине: Како коментаришете важеће правне прописе у БиХ и у Србији који регулишу област искориштавања соларне енергије? Постоји ли простор за додатно поправљање легислативе у овој области?

Одговор: Генералан утисак је да су тренутни прописи добри. Као што сам већ поменуо, у Србији смо изградили највећу а тренутно смо у току инсталирања друге највеће соларне електране на крововима. Могао бих похвалити тамошње законске и подзаконске прописе који регулишу ову област а и службена лица која раде на провођењу и праћењу примјене тих прописа су сасвим коректна и професионална. Са друге стране, обзиром да ми у Републици Српској тренутно градимо мање соларне електране (до 400 кW) према Закону о обновљивим изворима енергије РС ми већину наших административних послова обављамо на нивоу јединица локалне самоуправе. Ту постоје извјесне разлике, јер није исто радити у Бијељини, или у Угљевику или у Зворнику. Међутим, ради се о нијансама и правило је да сву потребну документацију и дозволе за градњу једне соларне електране завршавамо у року шест до 12 мјесеци, што је добро јер, искуство нам говори да ни у другим земљама овај процес не траје дуже. Истакао бих лијепо искуство које имамо са представницима Градске управе Града Бијељина и општинске администрације у Угљевику гдје смо наишли на људе који су у потпуности свјесни значаја ове врсте енергије, предности њеног искориштавања и спремности да нам изађу у сусрет. Уз то, правилници о прикључењу су врло јасни и онај који се њих придржава неће имати никаквих проблема. 

Семберске новине: Нећемо ићи у далеку будућности. Шта у области соларних електрана можемо очекивати у наредних пет до десет година?

Одговор: Не требамо измишљати топлу воду. Довољно је да копирамо рјешења која су имплементирале земље прије нас. Ово што ми сад радимо и градимо у БиХ и Србији, у Њемачкој се радило прије десет а у Словенији прије пет година. Када је соларна енергија у питању у Европи су сада актуелни „батеријски системи“. Ријеч је о системима који се имплементирају и на великим електранама и код малих произвођача, а ради се о томе да произвођачи електричне енергије дио енергије чувају у батеријама које им омогућавају снабдјевеност у бацк уп моду, тј. и када дође до нестанка електричне енергију усљед преоптерећености мреже или неког другог проблема у систему радовног снабдијевања електричном енергијом. Свјесни смо колико су батерије скупе и самим тим можемо створити слику колико су скупи и батеријски системи, али у неким земљама гдје је цијена електричне енергије изузетно висока и ти системи имају своју економску оправданост. Тако је у Европи а јављају се интересанти и код нас. Системи су знатно скупљи али су провјерени, тестирани, радили смо већ неколико таквих система. Примјетно је да наши људи, физичка лица, још нису заинтересована за постављање соларних електрана на крововима  домаћинства а то можемо „захвалити“ ниској цијени електричне енергије за домаћинства. Уколико дође до повећања цијене струје за физичка лица сигуран сам да ћемо видјети више соларних панела по семберским крововима.



Семберске новине: Помињали сте улазне параметре. О чему мора водити рачуна неко ко размишља о градњи соларне електране?

Одговор: Ако причамо о индустријским постројењима која већ троше електричну енергију и који желе да смање своје рачуне по том основу, најважније је да стручном лицу доставе рачуне о потрошеној електричној енергији за претходних 12 мјесеци. То је кључни улазни параметар за прорачун свих детаља будуће соларне електране. Потребно је наравно, обићи објекат и увјерити се у постојеће стање елекроинсталација, трафо-станице, мјесто прикључења, кровова, итд. Што се тиче соларних електрана на земљи, на самом почетку се ради елаборат који се зове Анализа могућности прикључења гдје се врши анализа дистрибутивног система на који би електрана требала бити прикључена. Послије се раде и одређена мјерења која ће показати да ли је и колико је могуће на датој локацији градити (и прикључити) соларну електрану. Лично, увијек апелујем на инвеститоре да квалитено земљиште не користе за градњу соларних електрана. Много је важније производити храну него електричну енергију.

Семберске новине: Како бисте описали сарадњу са надлежнима у Електро Бијељини? Да ли вас са стручне стране, прате  њихови инжењери?

Одговор: Јако смо задовољни сарадњом са инжењерима из Електро Бијељине. Ради се о младим и стручним професионалцима који су у току свих детаља који се тичу пројектовања, изградње и функционисања соларних електрана. Лично, волио бих да ангажују још више оваквих стручњака јер у блиској будућности очекујем да ће бити много више захтјева који постојећи број запослених у Електро Бијељини неће моћи брзо рјешавати.

(Семберија инфо)                       
​