Занимљив је животни пут Алесандра Манојловића. А његов живот је нераскидиво везан за краљицу спортова. Алесандро је у свијету атлетике од своје седме године. Најприје је тренирао у АК „Академац“ из Бијељине, потом у АК „Зворник“, АК „22. април“ Бањалука да би од прошлог љета поново обукао дрес једног бијељинског атлетског клуба.


 
-Атлетика је мој живот. Тренирам од 2007. године а резултати које сам постигао могу потврдити какви су били моји тренинзи. Међутим, када сам отишао на студиј у Бањалуку нешто је кренуло како не треба. Тренирао сам и тамо али не могу рећи да је то било идеално окружење за једног младог спортисту. Прије двије године сам донио одлуку и напустио и студиј и атлетику. Појавили су се неки други планови и ја сам се вратио у Бијељину да радим. Али, не даде ми атлетика мира. Одем у Етно село Станишићи да на тамошњој атлетској стази одрадим тренинг и тамо затекнем комплетну поставу Атлетског клуба „Атлетик“. Да не детаљишем превише, „хемија“ је моментално успостављена и кроз пар дана ја присуствујем, итекако активно, њиховом тренингу. Једном, па другом. Тада ме Велибор Ковач, оснивач и тренер у клубу обавијести да за пар дана почиње Камп Емира Бекрића и да сам, иако још нисам формално постао члан клуба, позван да учествујем. Замислите мене, који сам као дјечак на дисплеју телефона имао свог узора, Емира Бекрића – сад одједном имам прилику да седам дана, раме уз раме тренирам баш са њим! Било је то незаборавних седам дана гдје ми је Емир на растанку рекао да имам огроман потенцијал, да у АК „Атлетик“ имам одличне услове за рад и напредак и да само од моје главе, мог фокуса и мојих циљева зависи колико далеко могу догурати. Тај разговор је одагнао све моје сумње када је у питању атлетика“, рекао је за „Семберија инфо“ Алесандро Манојловић.
 
Идеалан седмични распоред каже да би атлетичар са високим амбицијама требао имати два тренинга током шест дана и седми дан тренинг опоравка, тзв. растрчавање. Алесандров дан изгледа овако: сваки радни дан плус субота, од осам до 16 часова проводи на послу (суботом нешто краће) а послије, зависно од љетњег или зимског периода, слиједи тренинг док је недјеља без икакве активности. И тако се спремао за Првенство БиХ за сениоре које је 29. и 30. јуна одржано у Зеници.


 
-Првог дана сам трчао дисциплину 110м препоне и тада сам освојио бронзану медаљу. Са физичке стране, имао сам утисак да сам могао брже али недостајало је концентрације. Сутрадан сам трчао 400м препоне у још јачој конкуренцији него јуче. У стази до мене трчао је Русмир Малкочевић који је осам пута освајао титулу првака БиХ у овој дисциплини и који, уз Амела Туку и још неколико имена,  спада међу пет најбољих бх. атлетичара у овом моменту. Пракса је да након завршетка трке, медаље подијели тренер атлетичара који је освојио златну медаљу а ја сам идући ка старту трке, у пролазу рекао тренеру Ковачу да се спреми да  подијели медаље. Услиједи осмијех, „бацим пет“ и ја идем трчати. Русмир ме је много пута побјеђивао и до задњих стотињак метара трке, изгледало је да ће и овај пут. Али, ја сам тада ушао у прави ритам, додао гас и први протрчао кроз циљ. Предиван осјећај“, изјавио је за „Семберија инфо“ Манојловић.
 
 

До сада је освојио:
 
Алесандро Манојловић тренира атлетику од 2007. године. Вишеструки је првак РС у дисциплинама 110м препоне и 400м препоне у јуниорској и сениорској категорији.
 
У дисциплинама 60м препоне, 110м препоне и 400м препоне, као јуниор је три године узастопно био првак БиХ а у сениорској четири пута вицепрвак БиХ. Као јуниор је 2019. године наступао за сениорску репрезентацију БиХ на екипном Европском првенству у Скопљу и Балканском првенству у Правецу (Бугарска) гдје је са штафетом 4x100м освојио бронзану медаљу. Власник је државног рекорда БиХ до 18 година на 400м препоне (56.36с) а ове године је постао првак БиХ (400м препоне).

 
(Семберија инфо)