СЈЕЋАЊА И ПРЕПОРУКЕ БУДИМИРА СТАКИЋА, ПРОФЕСОРА ЕМЕРИТУСА: Кадрови, кадрови, кадрови...
За читаоце портала ,,Семберија инфо’’ Будимир Стакић, професор емеритус, подсјећа на начин оснивања Више школе за спољну трговину у Бијељини и дијели препоруке како доћи до новца.
-Недавно прослависмо 30 година од почетка високошколског образовања у Бијељини, на Факултету пословне економије. Како каже она народна пјесма, „самом себи не вјерујем тридесета мени дође“, тако данас навиру сјећања на дане када сам маја 1993. године, тадашњем предсједнику општине Бијељина, др Јовану Војиновићу, понудио текст Протокола о оснивању Више школе за спољну трговину. Без дилеме, потписан је Протокол према којем је обавеза Општине била да обезбиједи школски простор и опрему, а моја да обезбиједим Наставни план и програм, наставни кадар и уџбенике. Речено – учињено. Општина је одмах захтјев прослиједила Скупштини РС, и за непуна два мјесеца, 21. јула1993.године, Скупштина је донијела Одлуку о оснивању Више школе за спољну трговину, а мене именовала за првог декана. Одлуку Скупштине, лично ми је уручио професор др Витомир Поповић, у мојој родној кући у селу Горњи Бродац. Општина је у најкраћем року адаптирала амфитеатар у Пољопривредној школи и бараку у дворишту те школе, површине 400 м2. Упис је одмах кренуо у једној основној школи у граду, и за кратко вријеме је уписано 326 студената прве године. Добар број студената је уписан на бази изјаве два свједока о завшеној средњој школи јер, због ратних услова, није било могуће обезбиједити оригинална свједочанства. Ко је имао новац плаћао је школарину, ко није имао поднио је захтјев декану, и аутоматски је стекао право на бесплатно школовање и на бесплатне уџбенике, током цијелог студирања. Наставни кадар је врло брзо обезбијеђен из Сарајева, Бањалуке, Добоја, Брчког, Бијељине, Београда, Суботице и Подгорице, тако да су сви наставни предмети били покривени. Свечаност, поводом почетка рада Школе, је одржана 9. октобра 1993. године, уз присуство представника Владе РС, Војске РС, Универзитета Бањалука, локалне самоуправе и СПЦ. Оно што је у то вријеме била ријеткост, поред свих уџбеника, Школа је имала два кабинета са близу двадест компјутера, од којих је пет примљено од великих српских добротвора Слободана и Мире Павловић из Чикага. Спискови наставника, сарадника и студената, уписаних и дипломираних могу се пронаћи у Монографији Факултета. С обзиром на то да је број студената премашио хиљаду, у љето 1995. године сам обезбиједио 115.000 њемачких марака од једног донатора из Београда, за проширење школског простора. Тиме је капациет Школе повећан за додатних 400 м2, у виду монтажног објекта. Један предузеник из Чачка нам је нудио донацију за изградњу Студентског дома монтажног типа, од 100 кревета, у дворишту Школе, али нам тадашње власти нису дозвовиле. Новац за плате запослених наставника и сарадника дијелом је обезбјеђиван из школарине, дијелом од курсева страних језика за грађане, који је Школа држала по уговору са наставницима Института за стране језике из Београда (чије су сертификате добијали), путем једномјесечних курсева из информатике, по основу савјетовања и прилога дародаваца из Србије и РС. Важно је истаћи да за прве четити године рада, Школа није ни једну пару добила из буџета РС, што је констатовала буџетска инспекција. Гријање је било на мазут, а гасне пећи су биле приправне у случају нестанка струје. Школа је имала сопствени агрегат од пет КW. Одлуком Скупштине РС јула 2.005. године, Школа је прерасла у Факултет спољне трговине, што је и био циљ оснивача. Од 2009. године Школа је промијенила назив у Факултет пословне економије, који је исте године укључен у Универзитет Источно Сарајево. Факултет је до сада изњедрио више хиљада дипломираних економиста, као и значајан број магистара и доктора економских наука. Кадрови, који су добили дипломе ове прве високошколске институције у Бијељини, успјешно обављају послове у оквиру привредних друштава, јавних и научних установа, или послују као успјешни предузетници широм РС и региона, али и у иностранству. Декан Факултета пословне економије, професор др Весна Петровић је бивши, одличан, студнет прве генерације уписане у Школу 1993. године. Приликом обраћања најновијој генерацији дипломаца Факултета, 30. маја ове године, поручио сам им да не брину за посао. Рекао сам им да прочитају неколико књига, међу које спадају: „Иновације и предузетништво“, од Петера Дракера, који је рекао - новца има на сваком кораку - само се сагните и узмите га. Поменуо сам им да сам послије завршетка осмог разреда 1961. године, узгајао свилену бубу, која се храни дудовим лишћем и, за мјесец дана, зарадио прву значајну суму новца у животу. Поменуо сам им, такође, да на Мајевици постоји – „рудник меда“, јер тамо расте огромам број багремових стабала, од Угљевика до Тузле, који се врло мало експлоатише. Друга књига, коју сам им препоручио, носи назив: „Богати отац - сиромашни отац“, од Роберта Киосакија, штампана на свим језицима свијета, у 20 милиона примјерака. Богати отац је онај за кога други раде, а сиромашни отац је онај који ради за друге. Том приликом сам им саопштио да сам, априла 1999. године, када су падале бомбе на Београд, са неколико оснивача иницирао, оснивање Факултета за финансијски менаџмент и осигурање, у Београду. Факултет је почео са радом октобра 2000. године, гдје сам био први в.д. декана. За неколико година број факултета се увећао, па је прерастао у данашњи Универзитет Сингидунум. Ту, преко Дрине, у Јадру, уз помоћ науке и страних инвеститра, откривене су огромне залихе метала будућности – литијума. Истраживања су показала да ту „лежи“ око 60 милина тона најтраженије руде данас (зване „бијело злато“), у вријеме увођења елетричних аутомобила, које покреће „зелена енргија“ – из акумулатора. За 60 година експолатације може се зарадити око 60 милијарди долара. То налазиште је, по количини те руде, на 14. мјесту у свијету. Као што видите навац се налази свуда око нас, треба се само сагнути и узети га. Када сам једном приликом, при службеном разговору, упитао руководиоца једне јужнокорејске фирме: „У чему је тајна успјеха ваше компаније“, одговор је гласио: „За успјех у сваком послу неоходна су три услова: први услов - кадрови, други услов - кадрови, трећи услов – кадрови“, подсјећа читаоце портала ,,Семберија инфо’’ Будимир Стакић, професор емеритус.
(Семберија инфо)
-Недавно прослависмо 30 година од почетка високошколског образовања у Бијељини, на Факултету пословне економије. Како каже она народна пјесма, „самом себи не вјерујем тридесета мени дође“, тако данас навиру сјећања на дане када сам маја 1993. године, тадашњем предсједнику општине Бијељина, др Јовану Војиновићу, понудио текст Протокола о оснивању Више школе за спољну трговину. Без дилеме, потписан је Протокол према којем је обавеза Општине била да обезбиједи школски простор и опрему, а моја да обезбиједим Наставни план и програм, наставни кадар и уџбенике. Речено – учињено. Општина је одмах захтјев прослиједила Скупштини РС, и за непуна два мјесеца, 21. јула1993.године, Скупштина је донијела Одлуку о оснивању Више школе за спољну трговину, а мене именовала за првог декана. Одлуку Скупштине, лично ми је уручио професор др Витомир Поповић, у мојој родној кући у селу Горњи Бродац. Општина је у најкраћем року адаптирала амфитеатар у Пољопривредној школи и бараку у дворишту те школе, површине 400 м2. Упис је одмах кренуо у једној основној школи у граду, и за кратко вријеме је уписано 326 студената прве године. Добар број студената је уписан на бази изјаве два свједока о завшеној средњој школи јер, због ратних услова, није било могуће обезбиједити оригинална свједочанства. Ко је имао новац плаћао је школарину, ко није имао поднио је захтјев декану, и аутоматски је стекао право на бесплатно школовање и на бесплатне уџбенике, током цијелог студирања. Наставни кадар је врло брзо обезбијеђен из Сарајева, Бањалуке, Добоја, Брчког, Бијељине, Београда, Суботице и Подгорице, тако да су сви наставни предмети били покривени. Свечаност, поводом почетка рада Школе, је одржана 9. октобра 1993. године, уз присуство представника Владе РС, Војске РС, Универзитета Бањалука, локалне самоуправе и СПЦ. Оно што је у то вријеме била ријеткост, поред свих уџбеника, Школа је имала два кабинета са близу двадест компјутера, од којих је пет примљено од великих српских добротвора Слободана и Мире Павловић из Чикага. Спискови наставника, сарадника и студената, уписаних и дипломираних могу се пронаћи у Монографији Факултета. С обзиром на то да је број студената премашио хиљаду, у љето 1995. године сам обезбиједио 115.000 њемачких марака од једног донатора из Београда, за проширење школског простора. Тиме је капациет Школе повећан за додатних 400 м2, у виду монтажног објекта. Један предузеник из Чачка нам је нудио донацију за изградњу Студентског дома монтажног типа, од 100 кревета, у дворишту Школе, али нам тадашње власти нису дозвовиле. Новац за плате запослених наставника и сарадника дијелом је обезбјеђиван из школарине, дијелом од курсева страних језика за грађане, који је Школа држала по уговору са наставницима Института за стране језике из Београда (чије су сертификате добијали), путем једномјесечних курсева из информатике, по основу савјетовања и прилога дародаваца из Србије и РС. Важно је истаћи да за прве четити године рада, Школа није ни једну пару добила из буџета РС, што је констатовала буџетска инспекција. Гријање је било на мазут, а гасне пећи су биле приправне у случају нестанка струје. Школа је имала сопствени агрегат од пет КW. Одлуком Скупштине РС јула 2.005. године, Школа је прерасла у Факултет спољне трговине, што је и био циљ оснивача. Од 2009. године Школа је промијенила назив у Факултет пословне економије, који је исте године укључен у Универзитет Источно Сарајево. Факултет је до сада изњедрио више хиљада дипломираних економиста, као и значајан број магистара и доктора економских наука. Кадрови, који су добили дипломе ове прве високошколске институције у Бијељини, успјешно обављају послове у оквиру привредних друштава, јавних и научних установа, или послују као успјешни предузетници широм РС и региона, али и у иностранству. Декан Факултета пословне економије, професор др Весна Петровић је бивши, одличан, студнет прве генерације уписане у Школу 1993. године. Приликом обраћања најновијој генерацији дипломаца Факултета, 30. маја ове године, поручио сам им да не брину за посао. Рекао сам им да прочитају неколико књига, међу које спадају: „Иновације и предузетништво“, од Петера Дракера, који је рекао - новца има на сваком кораку - само се сагните и узмите га. Поменуо сам им да сам послије завршетка осмог разреда 1961. године, узгајао свилену бубу, која се храни дудовим лишћем и, за мјесец дана, зарадио прву значајну суму новца у животу. Поменуо сам им, такође, да на Мајевици постоји – „рудник меда“, јер тамо расте огромам број багремових стабала, од Угљевика до Тузле, који се врло мало експлоатише. Друга књига, коју сам им препоручио, носи назив: „Богати отац - сиромашни отац“, од Роберта Киосакија, штампана на свим језицима свијета, у 20 милиона примјерака. Богати отац је онај за кога други раде, а сиромашни отац је онај који ради за друге. Том приликом сам им саопштио да сам, априла 1999. године, када су падале бомбе на Београд, са неколико оснивача иницирао, оснивање Факултета за финансијски менаџмент и осигурање, у Београду. Факултет је почео са радом октобра 2000. године, гдје сам био први в.д. декана. За неколико година број факултета се увећао, па је прерастао у данашњи Универзитет Сингидунум. Ту, преко Дрине, у Јадру, уз помоћ науке и страних инвеститра, откривене су огромне залихе метала будућности – литијума. Истраживања су показала да ту „лежи“ око 60 милина тона најтраженије руде данас (зване „бијело злато“), у вријеме увођења елетричних аутомобила, које покреће „зелена енргија“ – из акумулатора. За 60 година експолатације може се зарадити око 60 милијарди долара. То налазиште је, по количини те руде, на 14. мјесту у свијету. Као што видите навац се налази свуда око нас, треба се само сагнути и узети га. Када сам једном приликом, при службеном разговору, упитао руководиоца једне јужнокорејске фирме: „У чему је тајна успјеха ваше компаније“, одговор је гласио: „За успјех у сваком послу неоходна су три услова: први услов - кадрови, други услов - кадрови, трећи услов – кадрови“, подсјећа читаоце портала ,,Семберија инфо’’ Будимир Стакић, професор емеритус.
(Семберија инфо)
