Можете ли читаоцима портала „Семберија инфо“ приближити игре у Казању - како је то све изгледало ,,изнутра”, гледајући очима непосредног учесника?
 
-Казањ је град од скоро милион и по становника са изванредном инфраструктуром која омогућава најбоље могуће услове за организацију највећих спортско - културних догађаја. ,,Брикс” спортске игре су мултинационални спортски догађај који је ове године окупио 4.750 спортиста из 97 земаља свијета. Сви они били су смјештени у спортском селу игара, у оквиру универзитетског центра. Саме игре су осмишљене и одигравале су се у техничком смислу као олимпијске и вјерујте, једина је разлика у броју такмичарских дициплина и учесника. Кажем тако, јер је све у цијелом граду било подређено овом догађају. Спортисти-учесници су имали обезбијеђене све услове на највишем нивоу. Смјештај, исхрана, термини за тренинг, превоз од села до спортских дворана, излетничке туре, све то уз стотине волонтера који су се бринули о свему и који су нам били при руци 24 сата дневно. Овакве услове, амбијент, оволику шароликост и атмосферу, заиста, нисам доживио.
 
Како је изгледао карате турнир? Колико је земаља учествовало и какав је квалитет такмичара који су наступали?

-Што се тиче карате турнира морам рећи да је био квалитетнији него што смо предвиђали уочи игара. Такмичење је одржано у обје дисциплине: катама и борбама појединачно. Укупно је учествовало 360 такмичара који су приказали врхунски карате и било је очигледно да су се поједине земље озбиљно и дуго припремале за овај догађај.
 
 Павле Дујаковић је освојио бронзану медаљу. Је ли био једноставан његов пут до побједничког постоља?



-Да, Павле нас је освајањем бронзане медаље све обрадовао и не само нас у карате тиму, већ цијелу репрезентацију. Пут до медаље није био нимало лак, нарочито послије неочекиваног пораза већ у првом колу. У репасажу за бронзану медаљу побједио је Бразилца, а након тога домаћег такмичара Иљу Савина у врло тијесном и неизвјесном мечу до самог краја. Звучни сигнал за крај меча био је тренутак за велико славље. Освајањем бронзане медаље Дујаковић је оправдао очекивања свих нас тако да са поносом можемо истаћи да је карате спорт на овим играма и по први пут у историји донио медаљу за Републику Српску.
 
Како коментаришете наступ осталих каратиста из Републике Српске?

-Што се тиче осталих наших репрезентативаца можемо бити задовољни пласманима које су остварили. Послије пораза и редовним колима у репасажним мечевима за медаље, седмо мјесто су заузели: Марина Куртеш (-68), Милан Дабић (-75), Миле Иванић (-84), Срђан Јовановић и Милош Дејановић (+84). Девето мјесто заузели су Лазар Марковић (-67) и Лука Јовановић (-75). Ови пласмани говоре да смо били јако близу још неког одличја, али, нажалост,  нијансе, и фактор среће су пресудили.
 
Може ли се квалитет нашег каратеа поредити са каратеом у земљама, чланицама БРИКС-а?

-Нема ту неке велике разлике, осим у организационом смислу, приступу и условима, тј. улагањима. Наши такмичари могу да парирају свима, а за веће резултате је потребно чешће појављивање на великим сценама и веће улагање у карате спорт.
 
Какав је осјећај бити у стручном штабу карате репрезентације Републике Српске на једном овако великом међународном такмичењу?

-Нема ријечи да се опише осјећај да сте на челу тима који је донио медаљу Републици Српској. Такође, не постоје ријечи да се опише све оно што сам доживио у Казању. Била ми је част и задовољство учествовати на играма на којима је карате Републици Српској донио прву медаљу. Исписали смо историју, а ја могу бити поносан и захвалан Карате савезу Републике Српске, свим члановима репрезентације и свима који су дали допринос да путујемо у Казањ.
 
(Семберија инфо)