ШКОЛА НОВИНАРСТВА - ЈАНА САВИЋ: Је ли тамо много боље, ил’ мирисније наше поље?
Је ли тамо много боље, ил’ мирисније наше поље?
У посљедњих 10 година БиХ је напустило 600 000 становника. Та бројка и данас не престаје да расте. Чим помислимо да је емиграција достигла свој врхунац, статистика нас опет демантује. Је ли „тамо“ трава зеленија, а људи срећнији? Спава ли се мирније, а живи узбудљивије? Можемо ли допринијети неодласку људи из БиХ или је заиста једино рјешење наћи дом под туђим небом?
Свједоци смо масовног незадовољства народа који је лишен борбеног духа одустао од битке за свјетлију будућност. Миран живот у организованом државном систему временом је изједначен са фантастиком. Да ли смо за то сами криви или и даље вјерујемо у судбину посебна је тема. Оно што се доводи у питање јесте „обећани“ живот у иностранству и истинитост онога што нам се представља, онога што нам се сервира свакодневно на најјефтинијем тањиру, али савршено декорисано. Сервира се лаж упакована у најфинији целофан са машном заблуда.
Земља слободе, права на глас, права на мишљење, права за жене, права за припаднике ове расе, права за припаднике оне расе, права да се осјећам као жена, права да се осјећам као мушкарац, права да се не осјећам. АЛИ ПРАВА. Да ли је то заиста живот који желимо себи и својој дјеци? Живот који подразумијева да подржимо све слободе, несигури ни зашто то чинимо, да се уклопимо у масу јер се данас сопствено ја скупо плаћа.
Иако је наизглед једноставно, опстати у таквим државним уређењима изопаченог морала и искривљене реалности никад није било теже. Губитак социјалних вјештина и емпатије, прерано одвајање од породице и сличне навике људи у иностранству условиле су масовну појаву депресије и суицида. Овоме свједочи и чињеница да је прошле године у Америци забиљежено 239 масовних пуцњава, а самоубиство је извршило 50 000 људи. Наведени подаци су огледало живота о ком маштамо, па се поставља питање има ли смисла и даље живјети у сну и уљепшавати језиву статистику
Иако смо свјесни апсурда времена у којем живимо, крајње је вријеме за отрежњење и спознају да нама није најгоре. Вријеме је да се упознамо са манама земаља које поредимо са бајком и почнемо у нашој земљи да стварамо своју.
Аутор: Јана Савић IV-5
Јана Савић је рођена 31.3.2005. у Бијељини. Похађала је ОШ „Вук Караџић“, а тренутно завршава Гимназију „Филип Вишњић“ у Бијељини.
У посљедњих 10 година БиХ је напустило 600 000 становника. Та бројка и данас не престаје да расте. Чим помислимо да је емиграција достигла свој врхунац, статистика нас опет демантује. Је ли „тамо“ трава зеленија, а људи срећнији? Спава ли се мирније, а живи узбудљивије? Можемо ли допринијети неодласку људи из БиХ или је заиста једино рјешење наћи дом под туђим небом?
Свједоци смо масовног незадовољства народа који је лишен борбеног духа одустао од битке за свјетлију будућност. Миран живот у организованом државном систему временом је изједначен са фантастиком. Да ли смо за то сами криви или и даље вјерујемо у судбину посебна је тема. Оно што се доводи у питање јесте „обећани“ живот у иностранству и истинитост онога што нам се представља, онога што нам се сервира свакодневно на најјефтинијем тањиру, али савршено декорисано. Сервира се лаж упакована у најфинији целофан са машном заблуда.
Земља слободе, права на глас, права на мишљење, права за жене, права за припаднике ове расе, права за припаднике оне расе, права да се осјећам као жена, права да се осјећам као мушкарац, права да се не осјећам. АЛИ ПРАВА. Да ли је то заиста живот који желимо себи и својој дјеци? Живот који подразумијева да подржимо све слободе, несигури ни зашто то чинимо, да се уклопимо у масу јер се данас сопствено ја скупо плаћа.
Иако је наизглед једноставно, опстати у таквим државним уређењима изопаченог морала и искривљене реалности никад није било теже. Губитак социјалних вјештина и емпатије, прерано одвајање од породице и сличне навике људи у иностранству условиле су масовну појаву депресије и суицида. Овоме свједочи и чињеница да је прошле године у Америци забиљежено 239 масовних пуцњава, а самоубиство је извршило 50 000 људи. Наведени подаци су огледало живота о ком маштамо, па се поставља питање има ли смисла и даље живјети у сну и уљепшавати језиву статистику
Иако смо свјесни апсурда времена у којем живимо, крајње је вријеме за отрежњење и спознају да нама није најгоре. Вријеме је да се упознамо са манама земаља које поредимо са бајком и почнемо у нашој земљи да стварамо своју.
Аутор: Јана Савић IV-5
Јана Савић је рођена 31.3.2005. у Бијељини. Похађала је ОШ „Вук Караџић“, а тренутно завршава Гимназију „Филип Вишњић“ у Бијељини.
