Радовановић Споменку смо затекли уз њен штанд на бијељинској Зеленој пијаци, на ком већ 30 година, од како је избјегла из свог родног Илијаша, продаје вунене приглавке и чарапе, које сама плете.

- Цијели живот се бавим овим, прије рата приглавке сам продавала у Сарајеву и Високом, а од како живим у Бијељини, продајем их овдје на Зеленој пијаци”, прича бака Споменка и додаје да је потражња за овом старом народном рукотворином, из године у годину све слабија.



- Приглавке су четири, а вунене “бјелаче”  од 7 до 8 КМ, али продаја опет иде слабо. Највише их, као сувенир, купују наши људи који живе у иностранству или старије генерације, које знају предности праве вунене чарапе”, каже ова вриједна старица.

Да плете приглавке, бака Споменка је научила од своје мајке, а некада  су, како каже,  скоро све дјевојке из њеног краја знале вјешто баратати иглама и вуном.

- Плести сам научила још као дијете. Већина дјевојака и жена некада је знало плести чарапе и приглавке, а данас то више нико не учи. Моје сестричине је то занимало и ја сам их научила плести, али временом ће то потпуно нестати”, са сјетом каже бака Споменка, која  израдом ових  рукотворина већ годинама ствара свој животни приход и уједно их покушава отргнути од заборава.


Семберске новине - С. Николић