Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?

- Одрасла сам у строгој патријархалној радничкој породици у којој се поштовао рад и гдје се одувијек знао ред. Гледајући родитеље који су марљиво радили и мукотрпно долазили до прихода још као мала сам схватила да учењем, залагањем и трудом стварам себи могућности. И као школарац сам себи постављала циљеве и борила се да их остварим и тако је и дан - данас. Поред образовања, које никада нисам запостављала, одувијек сам живјела окружена људима и имала богат социјални живот. Мој највећи успјех су, наравно, моја породица, моја дјеца, складан брак, моји родитељи, сестра и пријатељи, односно љубав која ме окружује и храни. Мој успјех су људи које волим и који мене воле. Наравно да би човјек у потпуности био испуњен, односно успјешан, мора у свим сегментима личности бити остварен, у менталном, социјалном и емоционалном, а ја се добро сналазим у свим водама. Такође, великим успјехом сматрам и то што сам и даље остала „клинка, непоткупљива, што мијења правила и слијепо вјерује својим сновима“!

​
 
Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао.

- Сада када размислим чини ми се да сам одувијек била са обје ноге на земљи, никада у облацима, никада нереална. Одувијек сам знала да ћу студирати, али не и шта ћу уписати. Пошто сам окренута ка људима, професија психолога се сама наметнула и никада се нисам покајала због тог младалачког избора. Испоставило се да је ово позив који ме у потпуности испуњава, а рад са младим, здравим људима одржава мој, ионако ведар дух. Позив предавача носи са собом низ изазова и не дозвољава опуштање, а што мојој личности у потпуности и одговара.
 
Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?

- Свака добра књига и филм су оставили неизбрисив траг на мојој души. Године и искуство су ме научили да у свему пронађен нешто лијепо, нешто корисно и мудро и зато не бих издвојила ништа посебно што ме је „оборило с ногу“. На мене, уствари, највећи утисак остављају блистави људи јасних моралних начела, чије су приче и поступци усклађени, који имају здраву животну филозофију и који се понашају у складу са својим годинама и временом у коме живе. А све их је мање.
 
Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?

- Добра организација и планирање ми остављају довољно слободног времена које гледам да искористим за конструктивне активности и за људе које волим.  Али, оно што ми у посљедње вријеме причињава велико задовољство и чему се неизмјерно радујем, то је боравак у природи и враћање коријенима.
 
Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?

- Бијељина је богат и перспективан град који се свакодневно шири и развија. Након двадесет година живота у овом граду видим велике промјене, и урбанистичке и друштвене. Велики потенцијал овог града, поред природног богатства, је и разноликост људи који овдје живе. Оно што би требало промијенити, а што је и највећи проблем, је свијест људи. Освијестити људе да се окрену ка људима, да се поштују праве људске вриједности, да се ослободимо егоизма и тако ћемо учинити овај град љепшим и хармоничнијим за све нас.
 
Како Бијељину и Семберију видите у будућности?

- Не гледам далеко у будућност. Живим данас. Како је неко мудро рекао „учим као да ћу живјети заувијек, а живим као да је посљедњи дан живот“. У зрелој животној доби сам, а и сувише сам реална и свјесна сам да је наступило „невријеме“ које не обећава бољу и извјеснију будућност. Али, пошто сам оптимиста, надам се да ће људи схватити „знакове поред пута“, да ће схватити да нас „нешто и неко“ опомиње да је вријеме да мијењамо животне приоритете, да смо сви једнаки, а и једнако рањиви.

Семберске новине - Семберија инфо