Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
-Приватно ми је највећи успјех што имам стабилну породицу, кћерку и супругу, које су ми највећа подршка у животу. Професионално, што сам имао развојни пут од гимназијалца до професора у Гимназији, а затим сам био помоћник директора, а сад директор најзначајније средње школе у Семберији.

Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
-Па, пошто сам увијек, од основне школе, волио географију и све што је вазано за путовања и за ову науку, нисам имао неких другачијих жеља у одабиру професије. Имао сам ту срећу да упишем и завршим Природно - математички факултет у Новом Саду, смјер дипломирани географ - туризмолог, који ми је отворио многе могућности у професионалном смислу. Због љубави и жеље да путујем, прво сам се бавио пет година туризмом. Након тога, почео сам да радим у неколико основних и средњих школа на подручју Семберије и Мајевице, као и у Гимназији, а у међувремену сам радио своју емисију о туризму на РТВ Слобомир која се звала ,,Пут под ноге’’. Мислим да сам тиме, за сад, испунио већину својих професионалних циљева и повезао оно што је била нека моја жеља у младости и оно што је данас, тако да нема много разлике у томе.

Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?
-Посебна књига у мом животу је ,,Норвешка шума’’ од јапанског писца Харуки Муракамија и генерално већина његових дјела, чији сам велики љубитељ. Од филмова издвојио бих ,,Интерстелар’’, иако на први поглед научно - фантастични филм, у њему се посебно приказује однос кћерке и оца, а пошто и сам имам кћерку, дубоко ме је дирнуо. Хтио бих да поменем и серију ,,Западни свијет’’, у којој једну од главних улога игра маестрални Ентони Хопкинс, а ту је и глобално популарна ,,Игра престола’’, као разбибрига у слободно вријеме. Једна од најбољих представа у посљедње вријеме коју сам гледао је ,,Воз’’ у којој играју Воја Брајовић и Сергеј Трифуновић, а ту су још ,,Отело’’ и  ,,Дон Жуан’’ са Војином Ћетковићем у главним улогама у Југословенском драмском позоришту у Београду.

Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
-Не могу се похвалити да имам много слободног времена, посебно не за хобије, али повремено покушавам да се бавим спортом (баскетом), иако уграбим прилику да планинарим са пријатељима из ПЕД ,,Мајевица’’, мада нисам одавно ишао. Волим и да читам, мада немам одређени жанр, већ шта ми дође у руке.

Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
-Мислим да, прије свега, треба радити на унапређењу система у којем постоји права, системска одговорност за све људе, небитно чиме се баве, којег су узраста и сл. Ту прије свега мислим на ефикаснију администрацију (у било ком облику), поштовање саобраћајних прописа, одлагање смећа и отпада и сл. Што се тиче овог посљедњег, стварно мислим да свако од нас, од најмањег дјетета до најстаријих, треба да води рачуна о чистоћи града, али и да развија свијест код других људи о томе.
Такође, мислим да посебно треба унаприједити и побољшати јавну расвјету у свим дијеловима града, обиљежити пјешачке и бициклистичке стазе, завршити канализацију, увести туристичку таксу за туристичке аутобусе којима долазе туристи из других градова, али и паркинг за те аутобусе, повећати буџете школа.

Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
-Као један развијени:
- индустријски град (отварање нових индустријских зона и фабрика),
- пољопривредни центар (подстицање нових начина производње),
-туристички град (још већа промоција туристичких потенцијала уз изградњу аква - парка и нових садржаја),
-саобраћајни центар (изградња ауто - пута) и
-универзитетски центар (стварање универзитетског кампуса).

Семберске новине - Семберија ИНФО