Жељана Арсеновић, директорка ЈУ Народне библиотеке „Филип Вишњић“ на самом почетку разговора за „Семберија инфо“ истакла је да је Народна библиотека „Филип Вишњић“ у години за нама била изузетно успјешна, те да су набавили значајан број књига, уприличили велики број културних догађаја и манифестација.


 
-Много је важних догађаја организовано у нашој библиотеци, а имали смо и доста гостовања. У протеклој години имали смо више од стотину догађаја. Оно што бих издвојила јесте манифестација „Дани дјечије културе“ у оквиру које је своје учешће узело 13 предшколских установа из нашег града, три основне школе, као и Музичка школа ,,Стеван Стојановић Мокрањац“. Веома нам је важно да се овај догађај дешава на платоу испред библиотеке и на тај начин се трудимо да културу „изнесемо“ и ван саме установе. Током трајања те манифестације, један од важнијих гостију био нам је и др Ранко Рајовић, аутор НТЦ програма цјеловитог развоја дјетета и шеф Катедре за неуронауке у васпитању и образовању, који је одржао интерактивну радионицу и предавање. Свакако највећи утисак оставило је гостовање Љиљане Хабјановић Ђуровић и представљање њене књиге „Кћери Светог Василија“, која је већ 25 година најчитанији и најтиражнији српски писац. Поред тога одржани су бројни семинари и предавања, као и бројне књижевне вечери како са писцима из Србије, тако и са писцима из Републике Српске, те са нашим завичајним писцима. Обиљежили смо велики број значајних датума који су важни за културу“, казала је Арсеновићева и додала да је Народна библиотека прошле године, након 13 година била домаћин 23. стручног скупа библиотекара у организацији друштва библиотекара Републике Срспке, на коме је учествовало више од 200 библиотекара РС, ФБиХ, Србије и Црне Горе, те да су у току прошле године отворили мали кутак са књигама у Дому здравља Бијељина, гдје најмлађи могу уживати док чекају преглед код љекара.
 
Такође, Арсеновићева је истакла да су током прошле године имали више од 200.000 посјетилаца, те да су 2023. годину завршили са око 9.400 чланова.


 
-У току прошле године имали смо и велики број уписаних корисника, који су стекли навику да користе наше попусте на годишњу цијену чланарине, два пута у току године за Дан библиотеке и Свјетски дан књиге. То је постала традиција која је наишла на изузетан пријем код наших суграђана“, казала је Жељана Арсеновић и додала да књижни фонд библиотеке броји око 120.000 библиотичких јединица, те да би тачан број требало да буде познат за неколико мјесеци када би требало да будезавршена редовна ревизија библиотечког фонда која се проводи на сваких 10 година.
 
-Велику пажњу посвећујемо и набавци лектира које су јако битне, јер се оне управо због те велике потражње брзо постају неупотребљиве и морамо их отписивати и набављати нове примјерке. Највише нам недостају стручне и научне књиге које се врло тешко набављају и изузетно је важно да и њих обнављамо због велике потражње. Такође, веома је важно истаћи да су наши суграђани и привредници створили навику да донирају књиге библиотеци, те и на тај начин обогаћујемо наш књижни фонд. Овом приликом захвалила бих се свим суграђанима и привредницима који су током 2023. године поклонили књиге нашој библиотеци. Веома је важно обогаћивање књижног фонда, то нам је најважније“, рекла је директорка Арсеновић и овом приликом подсјетила да је Зоран Јездимировић, један од најпознатијих српских вајара прије своје смрти поклонио више од 1.000 књига Библиотеци „Филип Вишњић“, а које ће, према њеним ријечима, пронаћи посебно мјесто у њиховој установи.


 
Она је потврдила да се директори свих културних установа у граду Бијељина што се тиче организовања културних догађаја појединачно по установама труде да те догађаје ускладе.

-Трудимо се да одржавамо контакте и састанке и да направимо распоред да нам се културни догађаји не преклапају, уколико је то могуће. У многим ситуацијама датум организовања неких догађаја не зависи од нас, него зависи од књижевника и аутора који одлучују када ће доћи у наш град“, рекла је Арсеновићева.
 
-Као и до сада и даље ћемо радити на обогаћивању и обнављању нашег књижног фонда, као и приређивању књижевних вечери, стручних предавања, семинара, културних манифестација, дјечијих радионица са свим предшколским установама, основним и средњим школама. Такође, настављамо сарадњу са удружењима, нашим завичајним писцима који су изузетно важни како за наш град, тако и за РС, као и са свим установама културе. Ми, као установа културе настојаћемо да и даље будемо уз све младе писце који стварају на подручју нашег града“, закључила је за крај разговора за ,,Семберија инфо’’ Жељана Арсеновић.
 
(Семберија инфо)