БОРБА ЗА ПОТОМСТВО ЈЕ НАЈПЛЕМЕНИТИЈИ ПОДУХВАТ
У Лопарама, живописном крајолику, гдје планина Мајевица прелази са својих висова ка равницима, Семберији и Посавини, живи породица Цвијетиновић.
Брачни пар Цвијетиновић, Гордана и Љубиша, послије 17 година брачног живота и мукотрпне борбе за потомство, 2013. године благословљени су тројкама. Добили су два дјечака и једну принцезу. Цвија, Радо и Радивоје, који су добили имена по својој баки и декама, а које су сви жељно ишчекивали стари су девет година и ученици су трећег разреда основне школе.
Гордана и Љубиша Цвијетиновић су на почетку разговора за „Семберија инфо “ рекли су да су се годинама лијечили од стерилитета и да су се 2010. године одлучили да оду на поступак вантјелесне оплодње.
-Први поступак вантјелесне оплодње није успио, али то нас није спријечило да покушамо поново, јер смо рекли да докле год нам године старости дозвољавају ми ћемо покушавати. Након неуспјелог покушаја, отишли смо поново на поступак оплодње, који је успио и 2013. године они су дошли на свијет. Једно другом смо били подршка, али и наши ближњи који су нас храбрили. Након тога почиње наша најдивнија борба, а то је да наше малишане одгајамао и изведемо на прави пут“, истакли су мама Гордана и тата Љубиша.
Мама Гордана каже да људи који не живе у вишечланој породици мисле да је то тешко, али, она из личног искуства каже да то у опште није тако.
-Не може бити тешко, јер сте ви то жељели. Свако ко има више дјеце, желио је то и онда је то сасвим нормално и природно. Супруг и ја свако јутро устајемо у 6 часова, спремамо се за посао. Малишанима увече припремим гардеробу за школу, а и они знају своје обавезе, што нам је велико олакшање. Обоје радимо, а они су довољно одрасли и самостални да у школу могу ићи сами. Након школе долазе у вртић, гдје и ја радим у продужени боравак и ту заједно са учитељицом која је задужена за њих заврше домаћу задаћу. Када ја завршим радни дан на послу, заједно одлазимо кући“, казала је Гордана Цвијетиновић и додала да након доласка кући најмлађи чланови породице одлазе на тренинге.
-Радо и Радивоје тренирају фудбал, а Цвија је похађала школицу спорта и тренирала кошарку. До распуста су сво троје ишли на фолклор, али како је био распуст, они су се улијенили по питању тога, па се још увијек омишљају да ли ће наставити“, кроз осмијех је рекла мама Гордана.
-Након тренинга, нас четворо ручамо заједно и послије тога они слободно вријеме проведу у дворишту, а након тога понављају школско градиво. Супруг увече долази кући са посла, заједно вечерамо, испричамо како је коме протекао дан, а пред спавање имамо наше вријеме за мажење, јер још увијек су мазни“, рекла је Гордана, а тата Љубиша је додао да је најважније да у породици има љубави, слоге и разумијевања.
-Дјецу је најважније усмјеравати на прави пут. Супруга и ја смо сагласни око њих и о свему заједно одлучујемо. Обоје смо укључени у све што је везано за њих, првенствено све везано за школу, тренинге... Веома нам је важно да буду искрени, да ништа не крију од нас, да их можемо посавјетовати и усмјерити. Ликом се разликују сво троје, али су по карактеру исти. Веома смо срећни, јер једни на друге пазе и једни другима чувају леђа, посвађају се међусобно, али не дозвољавају да неко са стране критикује било кога од њих троје“, истакао је тата Љубиша за портал ,,Семберија инфо''.
-Сваке недјеље идемо у цркву на службу, након службе сви заједно доручкујемо. Недјеља нам је свечани дан, дан када смо сви заједно, дан када дочекујемо госте сви заједно или одлазимо у госте“, казали су Цвијетиновићи.
За крај разговора за „Семберија инфо“, мама Гордана и тата Љубиша су истакли да дјеце никада није много.
-Да смо их добили природним путем, вјероватно би и више дјеце имали, али пошто је била вантјелесна, никоме не би могли оставити троје дјеце на чување да би ишли поново на поступак. Овом приликом желимо да поручимо свим паровима који планирају дјецу, да не одустају, да буду упорни, као што смо ми били. Овим путем и апелујемо на младе, да раније ступају у брак, јер лијепо је бити родитељ, иако има много обавеза, бриге, неописив је осјећај када се вратите кући са посла, а више вас ручица загрли, али и када вам се рано ујутру „увуку“ у кревет, а када сте болесни сви су ту око вас, тај осјећај би сваком пожељели“, закључио је, на крају, брачни пар Цвијетиновић из Лопара.
Семберија инфо
Брачни пар Цвијетиновић, Гордана и Љубиша, послије 17 година брачног живота и мукотрпне борбе за потомство, 2013. године благословљени су тројкама. Добили су два дјечака и једну принцезу. Цвија, Радо и Радивоје, који су добили имена по својој баки и декама, а које су сви жељно ишчекивали стари су девет година и ученици су трећег разреда основне школе.
Гордана и Љубиша Цвијетиновић су на почетку разговора за „Семберија инфо “ рекли су да су се годинама лијечили од стерилитета и да су се 2010. године одлучили да оду на поступак вантјелесне оплодње.
-Први поступак вантјелесне оплодње није успио, али то нас није спријечило да покушамо поново, јер смо рекли да докле год нам године старости дозвољавају ми ћемо покушавати. Након неуспјелог покушаја, отишли смо поново на поступак оплодње, који је успио и 2013. године они су дошли на свијет. Једно другом смо били подршка, али и наши ближњи који су нас храбрили. Након тога почиње наша најдивнија борба, а то је да наше малишане одгајамао и изведемо на прави пут“, истакли су мама Гордана и тата Љубиша.
Мама Гордана каже да људи који не живе у вишечланој породици мисле да је то тешко, али, она из личног искуства каже да то у опште није тако.
-Не може бити тешко, јер сте ви то жељели. Свако ко има више дјеце, желио је то и онда је то сасвим нормално и природно. Супруг и ја свако јутро устајемо у 6 часова, спремамо се за посао. Малишанима увече припремим гардеробу за школу, а и они знају своје обавезе, што нам је велико олакшање. Обоје радимо, а они су довољно одрасли и самостални да у школу могу ићи сами. Након школе долазе у вртић, гдје и ја радим у продужени боравак и ту заједно са учитељицом која је задужена за њих заврше домаћу задаћу. Када ја завршим радни дан на послу, заједно одлазимо кући“, казала је Гордана Цвијетиновић и додала да након доласка кући најмлађи чланови породице одлазе на тренинге.
-Радо и Радивоје тренирају фудбал, а Цвија је похађала школицу спорта и тренирала кошарку. До распуста су сво троје ишли на фолклор, али како је био распуст, они су се улијенили по питању тога, па се још увијек омишљају да ли ће наставити“, кроз осмијех је рекла мама Гордана.
-Након тренинга, нас четворо ручамо заједно и послије тога они слободно вријеме проведу у дворишту, а након тога понављају школско градиво. Супруг увече долази кући са посла, заједно вечерамо, испричамо како је коме протекао дан, а пред спавање имамо наше вријеме за мажење, јер још увијек су мазни“, рекла је Гордана, а тата Љубиша је додао да је најважније да у породици има љубави, слоге и разумијевања.
-Дјецу је најважније усмјеравати на прави пут. Супруга и ја смо сагласни око њих и о свему заједно одлучујемо. Обоје смо укључени у све што је везано за њих, првенствено све везано за школу, тренинге... Веома нам је важно да буду искрени, да ништа не крију од нас, да их можемо посавјетовати и усмјерити. Ликом се разликују сво троје, али су по карактеру исти. Веома смо срећни, јер једни на друге пазе и једни другима чувају леђа, посвађају се међусобно, али не дозвољавају да неко са стране критикује било кога од њих троје“, истакао је тата Љубиша за портал ,,Семберија инфо''.
-Сваке недјеље идемо у цркву на службу, након службе сви заједно доручкујемо. Недјеља нам је свечани дан, дан када смо сви заједно, дан када дочекујемо госте сви заједно или одлазимо у госте“, казали су Цвијетиновићи.
За крај разговора за „Семберија инфо“, мама Гордана и тата Љубиша су истакли да дјеце никада није много.
-Да смо их добили природним путем, вјероватно би и више дјеце имали, али пошто је била вантјелесна, никоме не би могли оставити троје дјеце на чување да би ишли поново на поступак. Овом приликом желимо да поручимо свим паровима који планирају дјецу, да не одустају, да буду упорни, као што смо ми били. Овим путем и апелујемо на младе, да раније ступају у брак, јер лијепо је бити родитељ, иако има много обавеза, бриге, неописив је осјећај када се вратите кући са посла, а више вас ручица загрли, али и када вам се рано ујутру „увуку“ у кревет, а када сте болесни сви су ту око вас, тај осјећај би сваком пожељели“, закључио је, на крају, брачни пар Цвијетиновић из Лопара.
Семберија инфо
