Пчеларско домаћинство “Лукић”  из Бијељине освојило је двије златне медаље за ливадски и липов мед, те  Шампионски пехар за најбољи ливадски мед у БиХ на Међународном органолептичком оцјењивању меда у Брчком. Због пандемије вируса корона ова манифестација је одржана у јануару ове године, а оцјењиван је прошлогодишњи мед, каже Братислав Лукић који с братом близанцем Негославом,  родитељима, Предрагом и Драгицом,  на периферији Бијељине тренутно има пчелињак са око двије стотине кошница.



Братислав Лукић, доктор ветеринарске медицине, специјалиста, тренутно ради као републички ветеринарски инспектор, каже да се пчеларење у породици Лукић протеже на период од четрдесетак година, још од дједа, с мајчине стране, Димитрија Млађеновића.

“За мене пчеларење представља више од хобија, јер сам струку и знање искористио за унапређење пчеларства. Отац је својевремено имао у пчелињаку двадесетак до тридесет кошница. У протеклих пет до шест година  у пчеларење смо укључили и моју сестру и зета, те је ово уистину постао породични бизнис. Наш мед је већ ушао и у неке продавнице здраве хране. Морам овом приликом истаћи да је тржиште  БиХ преплављено фалсификованим медом, јер се на рафама и полицама тржних центара налази мед “трговаца, а не примарних произвођача”.  Када ме људи питају, који је мед најбољи, обично одговорим: “Прави мед”, јер је јефтин мед најчешће сумњивог квалитета, док скуп мед не мора да значи и да је у питању фалсификат. Преплављени смо  плагијатима меда који су стигли са разних страна”.
Лукић каже да је Семберија изузетно захвална средина за пчеларење.



“Пчеларска сезона за нас почиње у августу, јер је изузетно важно како ћемо припремити пчелиње друштво за зиму. Од квалитета узимљавања зависиће и припрема пчела за прољетну пашу багрема. Прије багрема, кошнице селимо на пашу уљане репице. Мед уљане репице је пун полена, тако да брзо и кристалише. Пчеле током године селимо четири до пет пута. Осим меда и полена, производимо матичну млијеч, производимо и препарат “имуно – мед” који је микс свих пчелињих производа”.



Братислав каже да породица Лукић ужива у пчеларењу, иако имају пуно посла у пчелињаку, али и током сељења кошница.

И Лукићи су ове године осјетили шта значе нагле промјене температура, нестабилно, хладно и кишовито  вријеме током априла и маја. Због кашњења вегетације подбациће и багремова паша. Ускоро се Лукићеве пчеле селе на багремац, након тога иду на липу, па на ливаду поред ријеке Саве. 
Лукић  има огромно искуство и када су у питању болести пчела, као што је вароа и ноземоза, али, каже да је тренутно највећи проблем у пчеларству “америчка куга”, болест легла која је све више присутна у пчелињацима.
У просјечној години једна кошница би требало да обезбиједи принос меда од двадесетак килограма по кошници. Семберски пчелари су потцијењени, када су у питању подстицаји са локалног нивоа, јер њих практично и нема, али и са републичког нивоа, који износе седам КМ по кошници.



“Наш Аграрни фонд не планира подстицаје за пчеларе. Члан сам Пчеларског удружења “Бијељина”. Прошле године смо добили 59 пфенига подстицаја по кошници за наше удружење. У Угљевику подстицај износи 10 КМ по кошници, у Брчком 30 КМ по кошници. Сматрам да би тридесетак марака подстицаја по кошници било довољно за нормалан развој пчеларства”, каже Братислав Лукић.

Семберија инфо - Љ. Љубојевић
​Фото - Б. Милошевић