Бранислав Андрић (34), дипломирани доктор ветеринарске медицине, од 2007. године бави се интензивном ратарском производњом и један је од највећих произвођача житарица у Семберији. Након очеве смрти, како каже за портал Семберија инфо, наставио је породичну традицију и тренутно обрађује око 240 хектара пољопривредног земљишта.
 
- Углавном је у питању земљиште које узимам под закуп. Што се тиче структуре усјева, највише сијем пшеницу, уљану репицу, кукуруз и соју. Садим и око четири хектара дувана. Тренутно обављам прихрану пшенице и уљане репице. И тај посао сам управо завршио на површини око 120 хектара. Цијене житарица диктира тржиште. Тренутно имам око стотину хектара засијане пшенице и исто толико уљане репице. Житарице су стратешки производи и имају купца. Међутим, проблем представљају откупне цијене. У прошлој години имали смо изузетно ниске откупне цијене пшенице и присутно уцјењивање од стране откупљивача“, каже Бранислав Андрић, истичући да на прошлогодишњем роду пшенице ових дана профитирају они који су имали могућност да је ускладиште током јесени и зиме.
 
За портал Семберија инфо још каже да пољопривредни произвођачи годинама захтијевају забрану увоза пшенице током жетвене сезоне, али да нико њихов глас не чује.
 
-БиХ зависи од увоза пшенице, тако да би за све нас пуно значило када би се у јулу и августу забранио увоз пшенице. У најбољим годинама нисмо могли произвести више од 60 одсто властитих потреба. У прошлој години смо успјели произвести свега 30 одсто властитих потреба пшенице. У овој години очекујем принос од 2,5 тона уљане репице по хектару. Све зависи од низа фактора, поготово од количине падавина, појаве штеточина и правовремене заштите биљака“.
 
Бранислав каже да у овој години очекује принос од 250 до 300 тона уљане репице и око 450 до 500 тона пшенице. У обради земљишта помаже му стриц и рођак. Велике сјетвене површине подразумијевају и огромна улагања. За уљану репицу по хектару мора уложити од 700 до 1.000 КМ по хектару. За пшеницу то износи пуно више, чак од 1.000 до 1.300 КМ, без закупа земљишта. У питању су директни трошкови, без амортизације машина, властитог рада и закупа земљишта. За велику производњу неопходне су и изузетно скупе и квалитетне машине. Уколико се не обради земљиште на вријеме и не предузму заштине мјере, овај посао постаје узалудан. Андрићеви комбајни дневно могу пожњети 30 до 40 хектара пшенице.
 
Андрић је недавно набавио расипач за минерално ђубриво са прскалицом, вриједан око 140.000 КМ, који се наводи сателитом и сателитски се контролишу секције преко којих прелази. Расипач, буквално, све сам обавља, када се унесу неопходни параметри у компјутер.

Семберија инфо