СТАКИЋ: У СВИЈЕТУ ЈЕ МАЛО ВИШЕ ОД ТРЕЋИНЕ ЉУДИ ФИНАНСИЈСКИ ПИСМЕНО
Један од најчитанијих аутора на свијету који је писао о значају финансијске интелигенције Роберт Киосаки, у свом бестселеру „Богати отац, сиромашни отац“, који је продат у 30 милиона примјерака у 90 држава свијета каже: „Свима нама су дата два велика дара: ум и вријеме“. На вама је да радите што желите и са једним и са другим. Са сваким доларом који дође у ваше руке, ви и само ви, имате моћ да одлучите своју судбину. Сваки дан, са сваким доларом одлучујете да ли ћете бити богати, сиромашни или припадати средњој класи.“ На крају поменуте књиге он поручује:,, Стари савјет – иди на факултет, нађи добар посао, уштеди новац, изађи из дугова ...’’, постао је застарјели савјет у данашњем брзом информатчком добу.“ Његова учења охрабрују људе да постану финансијски образовани и да активно раде на инвестирању, прије свега у знање, а тиме у своју будућност.
-Када је ријеч о финансијој писмености, у једној студији коју је израдила Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), показало се да је низак ниво писмености о финансијских производима код великог броја земаља, укључујући развијене земље. Тако, на примјер, 71% испитаника у Јапану не посједује знање о инвестирању у обвезнице. Усљед недовољне финансијске писмености велики број корисника кредитних картица у земљама ОЕЦД-а довео је до повећања броја личних банкротстава – једна од 10 породица у САД доживјела је лично банкротство, а у Аустрији се овај број повећао за 11%’’, наводи професор др Будимир Стакић, емеритус.
Он даље тврди да је, на основу истраживања које је провела агенција Stadradrd & Poors 2014. године у свијету, свега 33% одраслог становништва финансијски писмено. Према тим истраживањима у Србији је 38%, финансијски писмених, у Словенији и Хрватској 44%, а у БиХ и Македонији тај проценат је нешто нижи.
Поступајући по смјерницама ОЕЦД-а за финансијско образовање из 2012. године, у Србији су 34 школе од 2018/2019 године, у склопу постојећих предмета, увеле Финансијску писменост, у које је укључено око 15.000 ученика и 1.260 наставника. Ову акцију је провело Министарство просвјете Србије у сарадњи са компанијом Виса. У том циљу покренут је и веб сајт FinPis.rs путем којег сви заинтересовани ученици као и остали посјетиоци сајта могу стицати финансијску писменост. На сајту је постављен и приручник за наставнике под називом - Финансијска писменост. Суштина описмењавања је припрема будућих корисника финансијских услуга за безготовинско друштво, у којем је новац само информација (а информација постаје важнија од новца). Додајмо овоме и увођење у употребу QR кода који замјењује потпис. Поменимо на крају и ово: увођењем блокчејн технологије прије десетак година, појавиле су се и крипто валуте (прије свих бит коин), којег су прихватиле неке земље попут Јапана али и друге, које нам задају нове муке и тешкоће, са којима долазимо у познату дилему: ,,Ако их користим кајаћу се, а ако их не користим кајаћу се’’. Рјешење је у финансијској писмености, која нам је свима потребна у свакодневном животу’’, наводи професор др Будимир Стакић.
Семберија инфо
-Када је ријеч о финансијој писмености, у једној студији коју је израдила Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), показало се да је низак ниво писмености о финансијских производима код великог броја земаља, укључујући развијене земље. Тако, на примјер, 71% испитаника у Јапану не посједује знање о инвестирању у обвезнице. Усљед недовољне финансијске писмености велики број корисника кредитних картица у земљама ОЕЦД-а довео је до повећања броја личних банкротстава – једна од 10 породица у САД доживјела је лично банкротство, а у Аустрији се овај број повећао за 11%’’, наводи професор др Будимир Стакић, емеритус.
Он даље тврди да је, на основу истраживања које је провела агенција Stadradrd & Poors 2014. године у свијету, свега 33% одраслог становништва финансијски писмено. Према тим истраживањима у Србији је 38%, финансијски писмених, у Словенији и Хрватској 44%, а у БиХ и Македонији тај проценат је нешто нижи.
Поступајући по смјерницама ОЕЦД-а за финансијско образовање из 2012. године, у Србији су 34 школе од 2018/2019 године, у склопу постојећих предмета, увеле Финансијску писменост, у које је укључено око 15.000 ученика и 1.260 наставника. Ову акцију је провело Министарство просвјете Србије у сарадњи са компанијом Виса. У том циљу покренут је и веб сајт FinPis.rs путем којег сви заинтересовани ученици као и остали посјетиоци сајта могу стицати финансијску писменост. На сајту је постављен и приручник за наставнике под називом - Финансијска писменост. Суштина описмењавања је припрема будућих корисника финансијских услуга за безготовинско друштво, у којем је новац само информација (а информација постаје важнија од новца). Додајмо овоме и увођење у употребу QR кода који замјењује потпис. Поменимо на крају и ово: увођењем блокчејн технологије прије десетак година, појавиле су се и крипто валуте (прије свих бит коин), којег су прихватиле неке земље попут Јапана али и друге, које нам задају нове муке и тешкоће, са којима долазимо у познату дилему: ,,Ако их користим кајаћу се, а ако их не користим кајаћу се’’. Рјешење је у финансијској писмености, која нам је свима потребна у свакодневном животу’’, наводи професор др Будимир Стакић.
Семберија инфо
