Ова пословна, 2020. година, биће забиљежена као једна тешка пословна година за већину бијељинских привредника и као таква вјероватно ће дуги низ година бити упамћена као таква, каже на почетку разговора за „Семберске новине“ Миленко Стевановић, предсједник Савјета за привреду града Бијељина, тренутно на функцији директора бијељинског „Стеко центра“.
 
-Најтежи период за пословање био је у овој години март, април и мај. Наравно, у том првом таласу најтеже је било малим привредницима, занатлијама, власницима малих и средњих предузећа, те угоститељима. Уз бригу о здрављу становништва, био је присутан и проблем отежаног рада у предузећима, јер су се стриктно морала придржавати прописаних епидемиолошких мјера. Те мјере су подразумијевале реорганизацију пословања, рад у отежаним условима, рад са мањим бројем радника, забрану кретања, што је утицало и на распоред радног времена. Било је проблема на границама, уз отежан проток робе. Градска управа је у том периоду донијела неке мјера за ублажавање новонастале ситуације, док је, с друге стране, Влада Републике Српске донијела одређене мјере које су и получиле одређене ефекте. У међувремену су нека предузећа затворена, многи су радили и раде у отежаним условима, а има и предузећа која су задржала континуитет, па чак и повећала физички обим производње“.
 
Шта треба у овом периоду предузети, да бисмо спремније ушли у нову пословну   годину?
-Мишљења сам да треба што прије конституисати власт на локалном нивоу, док се од Агенције за мала и средња предузећа, Регионалне привредне коморе, Градског одјељења за привреду и наших конзуларних представништава у иностранству очекује да изврше детаљне анализе и да пронађу најбоља могућа рјешења за привреду. Анализирао сам податке пословања на десетомјесечном нивоу на подручју града Бијељина. Доминантно је подручје пољопривреде, производње житарица, меса, млијека и поврћа, као и прерада дрвета. Дрвнопрерађивачки сектор је забиљежио губитке  у распону од 1,9 па до 7,8 одсто, у области производње намјештаја, у односу на прошлу годину. Извоз за десет мјесеци мањи је за 2,34 одсто. Надам се да ће дрвнопрерађивачки сектор ову годину окончати без неких већих посљедица по пословање. Прерађивачка индустрија, метална и прехрамбена, забиљежила је значајније губитке у пословању. Ту су произвођачи алкохолних и безалкохолних пића, прерађивачи коже, дувана, текстила, производња обуће, туризам и угоститељство. То су гране које су највише осјетиле посљедице пандемије вируса корона.
 

Не очукују привредни раст?

Добар дио семберске привреде упућен је на земље ЕУ. Велики привредни гиганти не очекују побољшање пословања, односно привредни раст, ни у 2022., као ни у 2023. години. Због тога је важно покушати достићи раст из 2019. године и на тај начин доћи у ситуацију да се постигне благи раст производње, чак и у 2021. години“, каже Стевановић. 
 

Наравно, има и оних који су добро пословали у вријеме пандемије.
- Наравно, узрочно – посљедично, добро су пословали фармацеути. Грађевински сектор је добро пословао, а овај сектор пословања је добар генератор и покретач привредних прилика. Уколико се овакав тренд у грађевинарству настави, уз њих се могу ангажовати и произвођачи електро и водоматеријала, произвођачи паркета и подова, занатлије и сви они који су наслоњени на овај сектор привреде. Конкретно, и „Стеко центар“ је у области изградње монтажних објеката остварио већи приход у односу на прошлу годину. Производња је повећана чак за 50 одсто. Уз ниже цијене задржали смо производњу и такав концепт би могао бити добар и за друге произвођаче. Битан услов је, дакле, да се задржи квалитет производа, јер је то главни услов за излазак на инострано тржиште. У „Стеко центру“ смо, уз све то, повећали и број радника“.
 
 У јавности је примјетно и то да се још увијек анализирају подаци пословања из прошле године, као и из првог и другог квартала ове године. Је ли то погрешан приступ у вријеме пандемије?
- Ситуација у привреди се мора пратити, буквално, на дневном нивоу и на основу тога одређивати курс за наредну годину и неке будуће пословне аранжмане. Због ограниченог кретања, смањена је и флуктуација кадрова и радне снаге. Свима бих предложио, како послодавцима, тако и радницима, да добро процијене шта је боље, радити и живјети у иностранству, гдје су плате веће, али су и трошкови већи, или живјети овдје, са својим људима, у свом завичају, те се овдје изборити за бољи животни стандард и бољи живот. Пуно тога је данас и нама овдје доступно, као што је то доступно људима који живе на западу. Они који желе отићи, треба добро да одвагају и промисле шта им је у одређеном тренутку боље да ураде. Наши послодавци, такође, треба да брину о статусу својих радника и да их настоје задржати у својим фирмама. И овдје, у „Стеко центру“, ишли смо на повећање плата и побољшање услова за рад. Ангажовали смо шест нових инжењера, од којих зависи развој и техничка припрема производње“.

Семберија инфо