Не заборавимо, како каже Виктор Иго, да су два прва посланика државе васпитач и учитељ.

Добар васпитач – учитељ, никад не заборавља да је и сам био дијете. Све се мијења. Мијењају се програми, уџбеници, издавачи, педагози. Остаје нешто што се не да промијенити: васпитач – учитељ, незамјењив за сва времена. Ја сматрам да онај који умије да образује дјечји ум и дјечју душу, вриједи више од живописца, од вајара, од сваког другог умјетника. Нема недаровите дјеце и ученика и недаровитих почетака. Има само погрешних васпитача – учитеља и промашених вртића и школа, што би рекао Мика Антић.

Васпитач – учитељ је као мост преко којег много, много чега мора да пређе. Васпитач, колико и учитељ, је свијећа која освјетљава друге, трошећи себе. Он не гради каријеру. У вртић – школу долази као ,,зналац” и из ње излази у истом звању. Он је глумац, али његови слушаоци и глумци му не аплаудирају. Он је вајар, али његове скулптуре нико не види.
Па гдје да нађе снаге за свакодневно надахнуће? Само у себи самом, само у сазнању о величини свога посла. И само у подршци цијелог друштва, у поштовању друштва и поштовању родитеља дјеце према њему – васпитачу / учитељу. И били цијењени или нецијењени од стране друштва, васпитач и учитељ никад се не заборављају.

И не заборавимо, како каже Виктор Иго, да су два прва посланика државе, управо, васпитач и учитељ. Мало ли је! Цијенимо то!