У новембру мјесецу, тачније  21.  новембра, обиљежава се Свјетски  дан телевизије. Традиција је то још од марта 1996. године, када је Генерална скупштина Уједињених нација донијела ову одлуку.

Телевизији се одаје и почаст због изузетног мјеста  које заузима у животима људи, породица и заједница. Управо телевизија, као својеврсна технолошка револуција, допринијела је ширењу видика људске популације, упознавању и приближавању људи, дијељењу и преносу покретних слика  које одају све љепоте и опасности живота на Земљи.

Поред тога, телевизија има изузетан утицај на здравствене, социјалне, економске и остале проблеме у свијету.

Сматра се како је телевизија одиграла велику улогу у презентовању глобалних питања који утичу на људе широм свијета, те помогла ширењу друштвених идеја, јер она је један од најутицајнијих медија данашњице. 

У развој телевизије, тог многима неопходног открића, били су укључени  бројни умови : од Пола Нипкова који је изумио први механички модул телевизије помоћу ког је слао слике кроз жице, до Алана Кемпбел-Свинтона и Бориса Розинга који су помоћу катодне цијеви креирали телевизијски систем. Био је то почетак механиче и електронске телевизије. За први практични систем механичке телевизије заслужан је Чарлс Џенкинс, док су за онај електронски најзаслужнији Владимир Зворикин и Филофарнсворт који је своју прву демонстрацију посве електонског система одржао у Филаделфији 1934. године на Френклин институту.

Двије године касније започела су и прва нередовна емитовања у Лондону, а како би пренос Олимпијских игара у Берлину и хамбургу био доступан свима који нису имали властити ТВ пријемник отворено је готово 30 јавних соба за гледање.

Сљедећи корак био је да се уведе нешто боје у црно-бијели свијет телевизије, а након тога прелазак на аналогни сигнал.

Дигитални сигнал данашњице заправо је сасвим логичан слијед догађаја и преостаје нам да се запитамо шта је сљедеће.

портал Семберија инфо (М. Решидовић)